Blog

04/08/2018 ja.boba 0Comments

Ne volim mnogo korake da brojim,
Niti da se njima hvalim,
Više volim da na mestu na kom stojim
Prepoznam slike i zvuke u emocijama pravim.

Nekad, poželim lepotu da delim,
Jer ona nije samo moja,
Njeno prisustvo lagano selim
Iz oka i duše u radovanja tvoja.

Ja se često i predano selim,
Novim predelima vršljam do kraja,
Pokušavam samo da se veselim
Prebukirana pričama o lepoti raja.

U traganju je čar i sva žestina,
Previše puta govorim sebi,
Al često mi fali veća brzina
Da dostignem visine koje su u tebi.

Ja snagu punim velikom verom
Da je zaista sve u mojoj moći,
Pa ću tako uskoro pravim perom
Opisati sve predele kojima ću proći.

Hvala za zvezde koje me vode
Kroz bujne krošnje velikih grana,
Putevi i puteljci novi se rode
I ja ih upoznajem baš svakog dana.

Tišina me omami u sred džungle zvuka,
I ja joj se rado predam,
Dodirne me nežno kao prava ruka,
E taj osećaj ja nikome ne dam.

Putujem da čula izoštrim po svome,
Planiram i sanjam pre nego što kročim,
Rado pustim da se štikle lome,
Ogolim sva nadanja i u danas skočim.