Odavno volim Murakamija i radujem se svakom njegovom naslovu. Upravo ovih hladnih decembarskih dana završila sam čitanje knjige Ubistvo Komtura, II deo (“Metafora se kreće”). I odmah želim da prenesem utiske. Dok su još sveži.
I deo (“Ideja se ukazuje”) sam letos pročitala na Lefkadi, na ležaljci pored mora.
Jedva sam dočekala da krenem sa nastavkom, s obzirom da je prva knjiga ostavila na mene jak utisak.
U pitanju je mističan, simboličan roman koji razotkriva procese nastajanja umetničkog dela, slikarskog ili književnog, nebitno je. Bavi se stvaralaštvom, ljubavnim odnosima, traganjem za istinom i davanjem sebe u tim procesima. Jedino je kroz usamljenost moguće doći do nekih spoznaja i razbistriti put.
I sam Murakami kaže da je potrebno proći kroz tamu, kroz podzemlje, pre nego što stignemo do svetla.
Ponekad je neophodno da se ponovo rodimo da bismo se vratili sopstvenom životu.
Misteriozni dogadjaji, stvaralački procesi, rutine svakodnevice, klasična muzika, jednostavnost izolovanog života, ljubav, istkali su još jedan odličan roman Haruki Murakamija. Meni, omiljeni.
Volim njegove rečenice, neizvesnost, iščekivanje, lakoću pripovedanja.
Uživala sam.
Haruki Murakami – disciplinom do umetnosti
Nakon čitanja ove knjige nekako nisam mogla da se odvojim od razmišljanja o Murakamiju i želela sam da saznam nešto više o njemu.
U tome mi je pomogla njegova zbirka eseja “O čemu govorim kad govorim o trčanju“, koju sam ranije pročitala. Na prvi pogled nezanimljiva, knjiga pruža ispovesti koje nam približavaju ovog jedinstvenog i nesvakidašnjeg čoveka.
Kada je roman u nastajanju, ustaje rano, nekad u 4h, i piše po pet-šest sati. Popodne trči 10km ili pliva 1500m, ili i jedno i drugo. Zatim čita i sluša muziku. U krevet odlazi u 9h. To mu je svakodnevna rutina, bez odstupanja.
Ponavljanje je po njemu jako važno, kao oblik hipnoze kojom dopire do dubljeg stanja svog uma, što zahteva veliku količinu mentalne i fizičke snage.
Svaki roman je iscrpljujuć isto kao i pretrčan maraton.
I pisanju i trčanju svojstvena je borba sa sobom, sa sopstvenim granicama, sa savladavanjem bola, prepreka, jačanjem duha i tela.
Trčanje je Murakamijev način da bude u tišini.
Tako čuva zdravlje kako bi nesmetano mogao da se posveti pisanju. Fizička snaga koju pritom stiče mu je neophodna da, kako on kaže, svakog jutra otvori jedna teška vrata kako bi ušao u drugi svet, i nakon izlaska iz tog sveta ta teška vrata zatvori.
U romanima muzici poklanja važno mesto, što ne čudi s obzirom na činjenicu da je sedam godina sa suprugom vodio mali džez bar.
Nazive nekih pesama koristio je za naslove romana, kao što je Norveška šuma od Bitlsa.
Prevodjen je na preko 50 jezika, nagradjivan i višegodišnji favorit za osvajanje Nobelove nagrade. Od ovogodišnje alternativne nagrade se povukao, želeći da se posveti pisanju bez medijske pažnje.
Za sebe kaže da nije umetnik, već samo neko ko ume da piše. I jako je iznenadjen svojom popularnošću i uspehom.
Oženio se mlad, u ranim dvadesetim godinama. Supruga mu je velika podrška u životu i radu. Njegov prvi čitalac. Ponekad je veoma grub kritičar, ali njeno mišljenje uvažava. Takodje, ona vodi računa o finansijama.
Murakami ne zna koliko zaradjuje i ne zanima ga, u fokusu mu je pisanje.
Prvi roman je započeo na engleskom, samo da bi video kako zvuči, pre nego što se ipak prebacio na maternji jezik.
Prevodio je američke pisce na japanski, kao što su Džon Irving, Selindžer, Skot Ficdžerald čiji je Veliki Getsbi bio njegova velika inspiracija tokom čitave karijere.
On je prevodilac, ali svoja dela ne prevodi.
Voli da čita, da sluša muziku i voli mačke.
A onda te svoje ljubavi provlači kroz romane.
Ako se spremate da za praznike odmorite uz neku dobru knjigu, onda je Ubistvo Komtura pravi izbor.
