Posetila sam puno lepih mesta, koja su ostavila utisak na mene, radovala me, i zadovoljila znatiželju, bez potrebe i pomisli da ću se na njih vratiti. Kada je Bansko u pitanju, ili bolje rečeno planina Pirin, imala sam potpuno drugačiju emociju. Zimus sam ovde bila prvi put na skijanju sa porodicom, o čemu sam već pisala, i znala sam da ću ponovo doći preko leta. Bila sam očarana i morala sam taj osećaj da ponovim, samo u zelenom ambijentu.
Bansko se nalazi na jugozapadu Bugarske, 160 km od Sofije, praktično na putu za Grčku. Nama je orjentir za izbor morske destinacije bila upravo želja da ovde prekratimo put i provedemo par letnjih dana, ne obrnuto.
S obzirom na to da se naslanja na Nacionalni park Pirin, jedan je od bugarskih gradova koji se najbrže razvija. Ima jako dobru ponudu više nego povoljnih, a odličnih hotela, što je značajno doprinelo našoj odluci.
Mi smo preko bookinga rezervisali smeštaj, i to samo par dana pre puta, i imali smo na raspolaganju veliki izbor. Odlučili smo se za apartman u hotelu sa bazenom, unutrašnjim i spoljašnjim, ali duvao je vetrić donoseći prijatnu planinsku svežinu koja nas je odagnala od kupanja napolju, iako je bilo hrabrih kupača.
Što se tiče samog mesta, bilo je poprilično pusto. Poneko prodje peške, biciklom (moguće je iznajmljivanje) ili automobilom, ali to je daleko od živosti koju sam očekivala. Takodje, nadala sam se i da će raditi više restorana koji su zimus bili moji favoriti, ali dosta toga je preko leta zatvoreno, uključujući i prodavnice, samo ponešto radi. Ipak, gladni nismo ostali :-).
Sasvim je druga priča kada se na 925m nadmorske visine ostavi Bansko i krene uz planinu. Moguće je to učiniti i gondolom, ali mi smo se uputili autom. Tu kreće zabava, srećemo dosta planinara, saobraćaj je postao dokaz života koji se odvija na većim visinama.
Nacionalni park Pirin je od 1983. godine pod zaštitom UNESCO-a. Šarenoliki pejzaži puni kontrasta od visokih vrhova, grebena, dubokih dolina, preko livada, mnoštva ledničkih jezera (preko 70), vodopada, pećina, bujnih četinarskih šuma, daju ovom parku izuzetnu lepotu. Biljni svet je bogat endemskim i reliktnim vrstama. Od životinjskog sveta zastupljeno je 159 vrsta ptica, 45 vrsta sisara medju kojima su braon medved, vuk, kuna zlatica (nije mi cilj da zastrašujem, zato ovde stajem sa nabrajanjem :-)).
Gondola radi i vozi do Banderiške poljane, podnožja skijališta na oko 1600m nadmorske visine. Do istog mesta vodi i asfltni put kojim smo došli pravo do parkinga koji se naplaćuje, ali dosta automobila je bilo parkirano uz put pre parkinga, pa smo i mi učinili isto.
Žičare ne rade, pa ako hoćete dalje uz planinu, moraćete da razmrdate noge. Ako ne želite, ima i tu dovoljno zabave, naročito za decu. Mini golf, vožnja biciklom, kvadovima, trotinetima…
Restoran pored pića u ponudi ima i hranu, pa možete tu ostati na ručku.
Frekventno je i može se reći da se sav život iz Banskog preselio ovde.
Mi smo malo šetali po ski stazama koje su nam bile poznate od zimus.
Inače, ima dosta planinarskih staza, za koje je potrebno izdvojiti od jednog sata do čak 17 sati, i obilaze uzduž i popreko planinu i jezera kojima ona obiluje. Najviši vrh Pirina je Vihren na 2914 m, i njega je moguće osvojiti uz iskusnog vodiča i dobru kondiciju.
Ova planina obiluje izvorima, rekama koje se slivaju remeteći tišinu.
Pored glavnog asfaltnog puta koji vijuga kroz planinu parkirali smo se do jednog mosta koji vodi preko prelepe planinske reke, jako bučne, čiste i ledene, kako samo reke na planini mogu da budu. Ovde smo se malo zadržali i uživali u prizoru i buci koju voda pravi. Sa kamena na kamen može se preći na drugu obalu sa ovim avgustovskim vodostajem, ali i bez tog pokušaja neće vam biti ništa manje zanimljivo.
Šuma kroz koju smo se vozili i šetali je takodje impozantna. Uopšte, priroda nas je oduševila, nudi svoju lepotu i pristupačna je ljudskog radoznalosti.
Prijatne večeri i zalasci sunca, uz mir koji se spušta do grada i čist vazduh, zaokružuju doživljaj i obećavaju odličan san.
U starom centru grada nalazi se veliki broj kulturno-istorijskih spomenika i muzeja. Do njega smo se provozali kolima da bacimo pogled, i ne mogu da kažem da me je oduševio tradicionalni šarm. Možda, da sam prošetala starim ulicama, bih mogla da kažem drugačije, ovako, meni je primamljiviji deo grada orjentisan na ski zonu i gondolu. Tu je centar prema mojim afinitetima.
Iako je ovaj boravak u Banskom i na Pirinu bio samo usputna stanica u kojoj smo se zadržali dve noći i nismo iskoristili mnoštvo mogućnosti iz planinske ponude, upoznali smo se sa sadržajem i imamo prestavu kako bismo proveli više dana u letnjem periodu. Smeši nam se ponovni susret, sigurna sam:-).
Bansko je odlična varijanta da prekratite put pri odlasku ili povratku sa mora, ali i ciljana destinacija koja ljubitelje prirode ne ostavlja ravnodušnim. Ima odlične uslove za pasivan odmor ili rekreaciju, mnoštvo aktivnosti. Zadiranje u divljinu, ali i potpuno pitomi odmor.
Nemam više šta da dodam, sem nekoliko slika. Nekome je to i više nego dovoljno za odluku.
Još jedno malo podsećanje da ne zaboravite da kupite vinjete po prelasku granice. Red može da bude veliki, ali ako plaćate karticom na automatu, nema čekanja. Vinjeta se kupuje za 7 ili 30 dana. Saobraćajna policija je na svakom koraku, pa prilagodite i brzinu ograničenjima, koja su nama začudjujuće niska.
