Poprilično brzinska odluka oko izbora mesta za letovanje. Ne liči na mene. Moj stil je da svake godine uzduž i popreko predjem mapu od Španije do Turske i onda se obično odlučim za Grčku. Ove godine smo bili na moru u Turskoj, nas četvoro, o čemu sam pisala ovde. Nekoliko dana po povratku smo shvatili da je pred nama duuuugo leto. Složilo se tu još nekoliko kockica (i o tome sam pisala) i rešismo da idemo još jednom na more, ovog puta do Grčke.
Na internetu sam nabasala na nekom forumu na preporuku za Nea Peramos i prelepu plažu Amolofi, i to je bilo to. Blizina Kavale koju smo hteli malo da upoznamo svakako je bila značajan faktor. O putovanju preko Banskog i odmoru na pola puta da ne govorim, zato što sam i o tome pisala:-).
Nea Peramos
Kako za Nea Peramos ranije nisam čula, sem lepe plaže nisam znala šta nas tamo čeka. Sačekalo nas je prijatno letovalište baš kakvo nam je u tom trenutku trebalo.
Nalazi se na 140 km od Soluna i 18km od Kavale. Posećuju ga uglavnom Grci i Bugari, naših ima veoma malo.
Nea Peramos je mesto koje ima oko 3.000 stanovnika, i ne odaje utisak da je malo, naročito uveče kada sve vrvi i puno je života.
Posebno simpatične su večernje šetnje duž dugačkog šetališta uz obalu koja je načičkana preslatkim restoranima, tavernama, kafićima.
Zabave ima i za najmladje. A ako vam se interesovanja poklope, nikako nećete moći da dočekate vaš red. Odustanite, i uživajte u prizoru.
Jer ume baš da potraje:-)
Jako je živo, ima puno ljudi, restorani su prepuni. Tek sam tad postala svesna veličine ovog mesta kada sam videla koliko je ljudi na ulicama. Prelepa morska atmosfera.
Sa obale se pogled pruža ka Tasosu i malom ostrvu oko koga su često parkirani čamci.
Na brdu se nalaze zidine starog utvrdjenja.
Galebovi su ovde domaći, ima ih dosta i upotpunjuju pejzaž.
U Nea Peramosu smo se snabdevali u supermarketu grčkog lanca Masoutis, koji ima dobru ponudu, pa je u njemu u svako doba dana gužva, a ima i nekoliko manjih marketa za nabavku svega što vam je potrebno. Mesto ima i pekare, mesaru, ribarnicu, kao i apoteku, lekarsku ordinaciju i poštu. Kada se krene ka susednoj Nea Iraklici nalazi se supermarket lidl, tako da imate i tu opciju.
Plaža u samom mestu je uska u centru a šira na krajevima, peščana, pristojna, ali tu smo se okupali samo dva puta. Ležaljke se ne naplaćuju, samo piće. Mada, oko toga ima malih zavrzlama, bar u jednom beach baru na koji smo nabasali. Elem, naplaćuje se piće koje po osobi mora da iznosi najmanje 3e (uključujući i decu) i to na svaka 3h. Ovakve uslove nismo još sretali, tako da mi se čini da smo im možda mi bili posebno simpatični pa smo im probudili kreativnost. Ne znam, ali posle par sati smo se pozdravili i uputili ka plaži zbog koje smo ovde i došli, a niko vam ne štopa vreme.
Plaža Amolofi
Do plaže Amolofi se iz Nea Peramosa stiže za 5 minuta kolima. Postoji i autobuski prevoz, kao rezervna varijanta, a za najizdržljivije može se stići i peške. Kroz maslinjake i vinograde.
Ovo je jedna od najlepših plaža na severu zemlje. U prevodu sa grčkog njeno ime znači “peščane dine”, i zaista je okružuju bregovi od peska.
Nosilac je plave zastavice, što dosta govori. Dugačka nekoliko kilometara, peščana, sa sitnim peskom i u vodi i na obali. Voda je prelepe boje, čista, providna, sa duuuugim plićakom, jako zgodnim za decu. Postoje na pojedinim delovima i plićaci poprilično udaljeni od obale do kojih se može doći preplivavanjem dubljih deonica, zbog čega je naš sin bio posebno uzbudjen. Još jedna zanimljivost je i obilje školjki kojih ima dosta, naročito u plićaku, što znatno produžava vreme izlaska iz vode. Ili samo ja nemam mere:-).
Postoji dosta beach barova, lepo sredjenih sa lazy bag-ovima, ležaljkama i suncobranima koji se ne naplaćuju, već je potrebno samo da naručite piće, a u ponudi imaju i hranu. Mada su cene malo jače. Tuševi i toaleti se podrazumevaju.
Na nekim mestima su ležaljke gusto rasporedjene, ali ima i barova gde su razudjenije. Postoji i deo za sopstvene suncobrane. Plaža je prostrana, ogromna, široka pedesetak metara sa po desetak i više redova ležaljki. Naćićete sigurno mesto, malo veća gužva je vikendom. Mi nismo nikad stizali rano, tako da su prvi redovi bili zauzeti, ali slobodnih ležaljki uvek ima. Ono što nam je smetalo je glasna muzika koja se meša iz dva bara, ako zauzmete takvo mesto. Mi smo jedanput pogrešili, a posle vodili računa o tome.
Moguće je iznajmljivanje pedalina i kajaka.
Pogled na Tasos i Atos su po lepom vremenu zagarantovani.
Parking duž cele plaže je besplatan, ogroman, u hladovini. Nikakvih muka vam neće zadavati. Naprotiv, pravi je raj za automobile i oduševljenje za sve vozače.
Amolofi plaža je dovoljno velika da smo iz dana u dan obilazili barove i uživali u svemu što je na raspolaganju, pa nije uspela da nam dosadi. Dobro, bili smo i opremljeni odličnim rekvizitima. Na plažu moj sin svakako nosi rekete, mrežu za ribice, oružje na vodu, lopticu, naočare za ronjenje i još trista čudesa, ali bez šaha ne kreće. Srećom nisam ja ta koja može da mu parira, pa opušteno uživam uz omiljnu knjigu (o kojoj sam pisala ovde).
Iako je u našem stilu, nismo tragali za drugim lepim plažama kojih u ovom području oko Kavale ima u izobilju. Zaista nismo osetili potrebu.
Može da koristi i informacija da na plaži postoji i kamp, mada mi nije delovao privlačno. Al ko da se ja razumem u kampove.
Na povratku sa celodnevnog boravka na plaži obično smo svraćali po voće kraj puta.
Poseta Kavali
Nekoliko puta smo pored Kavale samo prošli na putu za Tasos, i nikako da do nje i svratimo. Sada smo imali bolju priliku. Na samo 18 km od Nea Peramosa, rešili smo da je obavezno posetimo.
Odvojili smo jedno popodne, koje je bilo jako vruće, što nam nije išlo na ruku. Teško smo disali i bili skroz mokri dok smo pešačili po brdovitim ulicama. Sve to je doprinelo tome da nismo bili fascinirani ovim gradom.
Iskreno imala sam veća očekivanja od Kavale. Koliko me je Nea Peramos oduševio, toliko mi je entuzijazam oko Kavale splasnuo. Ne mogu da kažem da nije simpatičan grad, jeste. Ali ima i delova koji su zapušteni, a nalaze se u samom centru, što je za mene bilo razočaravajuće.
Kavala ima oko 80.000 stanovnika. Bila je pod otomanskom vlašću skoro 6 vekova (do 20. veka), pa se vidi i oseća spoj islamske i hrišćanske kulure, ali i velikog modernog grada i mirnog primorskog mesta, male luke sa puno čamaca i jahti načičkanih uz obalu. Spoj modernog i tradicionalnog.
Kod same luke smo ostavili auto na velikom parkingu koji se plaća (2e), i dalje se uputili peške.
Od luke smo krenuli uzbrdo i prošli pored lepe crkve Sv. Nikole sa spomenikom apostolu Pavlu ispred nje, koji obeležava mesto gde je on prvi put kročio kada je došao u Evropu da propoveda hrišćanstvo 49. godine.
Crkva nam je ostala sa leve strane, a mi smo se uzbrdo uputili ka jednom od najpoznatijih simbola grada iz vremena Otomanskog carstva – Tvrdjavi, koja je u 15. veku sagradjena na ruševinama vizantijskog akropolja. Trebalo nam je nekih 10-15 min uz stari deo grada Panagia (Bogorodica) za koji postoji obeležena tabla.
Kako je bilo jako toplo teško nam je pao ovaj uspon. Vrućina nas je ometala ali nisam dobila nadoknadu u vidu preslatkih ulica i kuća sa cvećem koje sam zamišljala da me čekaju na ovom putu kako bih ih uslikala. Trudila sam se da zabeležim neki simpatični detalj, i nisam uspela. Sem galeba koji je mirno pozirao:-).
Popeli smo se jednim, a spustili drugim putem i utisak je isti. Verujem da su lepše putanje do vrha koje smo propustili, ali ovo što sam videla nije vredno hvale.
Što se tvrdjave tiče, platili smo ulaz 6,5e za nas troje. Prvi utisak je pogled na celu Kavalu. Postoji kafić gde možete da se osvežite, sigurno će vam trebati. Tu se nalazi i pozorište na otvorenom.
Levo je ulaz za prostor gde je nekada bilo skladište za hranu i oružje (kasnije zatvor), kuća za stražu.
Ali, glavna je poseta kuli. Unutra se penjete kamenim stepenicama i da biste došli do vrha morate da prodjete kroz jedan klaustrofobičan deo.
Na vrhu ste na otvorenom sa pogledom na more, Kavalu, i slikanje je obavezno. Zaslepeće vas belina grada i jako sunce, ukoliko ne dolazite u večernjim satima.
Po silasku sa kule možete prošetati po dvorištu i popeti se na zidine stepenicama, malo se promuvati i to je to. Ništa spektakularno, ali lepo jeste.
Na povratku silazimo do Akvadukta koji je meni interesantniji od tvrdjave. Simbol Kavale koji datira iz 16. veka, a izgradio ga je veliki vezir Ibrahim Paša (Sulejman Veličanstveni), koji je poreklom iz Kavale i za njen prosperitet i razvoj je dosta učinio. Akvadukt je nekada bio deo velikog sistema za vodu, a danas je kapija izmedju starog i novog dela grada, ukrašena drvećem pomorandži i palmama ispred nje. Ima 60 prelepih lukova i visok je 52m.
Spustili smo se do luke, i u pešačkoj zoni seli u kafić na neophodno osveženje. Uveče se ulica zatvara i postaje pešačka zona, veoma široko šetalište pored mora koje se sve više punilo ljudima. Nismo previše obilazili, ali ono što smo videli je lepo, ima dosta restorana, taverni, zabave…
Vrućina nas je izmorila i nekako blagi utisak, tako da nismo imali želju da se više zadržavamo. Nekoliko sati nam je bilo dovoljno.
Ne kažem da u Kavali nije lepo, ima mnogo toga što mi nismo obišli, a vredno je posete. Ipak mi je Nea Peramos bio sladji za večernju šetnju, nekako intimniji, a življi i lepršaviji. To je moj utisak.
Dok ovo pišem čini mi se da treba Kavali da dam novu šansu. Nisam dosta toga obišla, pa možda bi kompletna slika mogla jednom da se promeni.
Toliko od mora ove sezone. Godišnja doza Grčke je zadovoljena, i to na, za mene novom, dragulju Egejske obale.
Nea Peramo-se, vidimo se!
