Zima u našoj porodici nije potpuna ukoliko ne skoknemo do Kopaonika. Najčešće je mart u našem kalendaru rezervisan za zimovanje, kada se i opraštamo od snega i zime, na pravom mestu. Biramo mart zato što je duži dan, nije previše hladno, a uvek ima snega, bar onog veštačkog na stazama.
Ove godine smo malo iskočili iz naše rutine i zaputili se na Kopaonik odmah posle Nove godine. Nekoliko dana do Božića nameravali smo da provedemo skijajući. Ali, kad smo stigli, dočekalo nas je ledeno vreme, oblačno, vetrovito, snežno. Bacilo nas je u veliku dilemu, da li da skijamo ili ne. Nije nam bilo lako da odlučimo da prvih dana odustanemo od planova. Tešili smo se da Jovanu prija i čist vazduh i kliskanje.
I zaista mu je prijalo.
A onda smo shvatili da je potrebno što pre da ga ugrejemo…
Ali pre toga izborio se za još jedno spuštanje usput.
I još jedno…
Sledećeg dana smo išli u šetnju, po belim pejzažima i škriputavom snegu.
I otišli do Rtnja da se ugrejemo i okrepimo, izmedju ostalog i uz čuvene krofne.
Skijanje
Te večeri smo obećali da ćemo sutradan sigurno skijati, bez obzira na mećave i minuse. Jovan je bio jako nestrpljiv, a i mi smo bili željni skijanja.
Kada smo se ujutro probudili, ugledali smo lepo, sunčano jutro, koje nas poziva na akciju. Bili smo oduševljeni. I iskoristili smo dan koliko god smo mogli.
Nekolliko zadnjih boravaka na Kopaoniku, pa i ovog puta, odseli smo u Vili Kopaonik. Odatle nam je sve blizu, staze, Konaci, …, apartman je dobro opremljen, topao.
Gužva je svuda, u svim kafićima, restoranima… Meni je ovaj prizor neobičan, jer nismo do sada dolazili u jeku sezone, ali podnošljivo je.
Dan povratka kući nije nam krenuo optimistično. Zbog hladnog vremena, auto nije hteo da krene, pa smo se malo mučili da prevazidjemo tu sitaciju. Izborili smo se nekako, a bez lanaca ne bismo mogli da vozimo. Na ulasku u Nacionalni park, na mestu gde se naplaćuje taksa od 150 din. stoje ljudi koji nameštaju lance uz novčanu nadoknadu (par stotina dinara). Pri silasku sa planine, takodje možete dobiti pomoć u skidanju istih (koliko daš). Mi smo se vratili preko Raške zato što je dosta snega napadalo i tuda je put čistiji, a i prolazi se kroz sela, tako da imamo sigurnost ako nam usput bude bila potrebna pomoć.
Ne može se reći da smo se naskijali, ali malo smo odmorili, provetrili pluća, uživali na snegu i razbili svakodnevicu.
Vratili smo se raspoloženi. Verovatno je tome doprinela i jedna anegdota, kada smo na skijama prečicom iz šumarka upali na stazu “Malo jezero” na sred takmičenja snoubordera. Bili smo iznenadjeni i mi i takmičari, koji su nam vikali da se sklonimo, a mi nismo mogli nazad, pa smo hteli ne hteli morali preko poligona pa kroz cilj. Možda nije u redu, i izvinjavam se takmičarima, ali i sada se smejem našem upadu i zbunjenosti.
