Za planiranje putovanja i bilo kog vida odmora važno je da znamo raspored neradnih dana u toku godine, kao i termine školskih raspusta, kako bismo porodično mogli da se uskladimo. Zato je pred vama pregled svih neradnih dana u Srbiji u 2020. godini.
- Neradni dani u 2020. godini
- Školski kalendar za 2019/20. godinu za osnovne škole
- Školski kalendar za 2019/20. godinu za srednje škole
- Letnje i zimsko računanje vremena
- Praznici koji se u Republici Srbiji obeležavaju radno
Neradni dani u 2020. godini
- 1. i 2. januar (sreda i četvrtak) – Nova godina
- 7. januar (utorak) – Božić, verski praznik
- 15. 16. i 17. februar (subota – ponedeljak) – Sretenje – Dan državnosti Srbije
- 17, 18, 19. i 20. april (petak – ponedeljak) – Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa
- 1. i 2. maj (petak i subota) – Praznik rada
- 11. novembar (sreda) – Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Pravoslavci imaju pravo na neradan dan na prvi dan krsne slave.
Pripadnici ostalih verskih zajednica imaju pravo na sledeće neradne dane po osnovu verskih praznika:
- 10, 11, 12 i 13. april (ponedeljak – petak) – Uskršnji praznici za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica
- 24. maj (nedelja) – Prvi dan Ramazanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice
- 31. jul (petak) – Prvi dan Kurbanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice
- 28. septembar (ponedeljak) – Jom Kipur – za pripadnike jevrejske zajednice
Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.
Školski kalendar za 2019/20. godinu za osnovne škole
Prvo polugodište traje od 2. septembra 2019. godine (ponedeljak), do 31. januara 2020. godine (petak), za centralnu Srbiju, odnosno do 23. decembra 2019. godine (ponedeljak) za AP Vojvodinu.
Zimski raspust za Centralnu Srbiju ima dva dela:
– I deo traje od 30. decembra 2019. godine (ponedeljak) do 7. januara 2020. godine (utorak);
– II deo traje od 3-17. februara 2020. godine (ponedeljak – ponedeljak).
Zimski raspust za AP Vojvodinu počinje 24. decembra 2019. godine (utorak) i traje do 14. januara 2020. godine (utorak).
Drugo polugodište za Centralnu Srbiju traje:
– od 18. februara (utorak) – 2. juna 2020. godine (utorak), za učenike osmog razreda;
– od 18. februara (utorak) – 16. juna 2020. godine (utorak) za učenike od prvog do sedmog razreda.
Drugo polugodište za AP Vojvodinu počinje 15. januara 2020. godine (sreda), a završava se isto kao u Centralnoj Srbiji.
Prolećni raspust traje od 13-20. aprila 2020. godine (ponedeljak – ponedeljak), za centralnu Srbiju, odnosno od 10-20. aprila 2020. godine (petak – ponedeljak) na teritoriji AP Vojvodine.
Letnji raspust traje:
– od 17. juna – 31. avgusta 2020. godine (sreda – ponedeljak), za učenike od prvog do sedmog razreda;
– od završetka završnog ispita do 31. avgusta 2020. godine (ponedeljak), za učenike osmog razreda.
Završni ispit
Probni završni ispit učenici osmog razreda će polagati 27. i 28. marta 2020. godine (petak i subota).
Završni ispit učenici osmog razreda će polagati 17, 18. i 19. juna 2020. godine (sreda, četvrtak i petak).
Školski kalendar za 2019/20. godinu za srednje škole
Prvo polugodište traje od 2. septembra 2019. godine (ponedeljak), do 31. januara 2020. godine (petak), za centralnu Srbiju, odnosno do 23. decembra 2019. godine (ponedeljak) za AP Vojvodinu.
Zimski raspust za Centralnu Srbiju ima dva dela:
– I deo traje od 30. decembra 2019. godine (ponedeljak) do 7. januara 2020. godine (utorak);
– II deo traje od 3-17. februara 2020. godine (ponedeljak – ponedeljak).
Zimski raspust za AP Vojvodinu počinje 24. decembra 2019. godine (utorak) i traje do 14. januara 2020. godine (utorak).
Drugo polugodište za Centralnu Srbiju traje:
– od 18. februara (utorak) – 19. juna 2020. godine (utorak);
– od 18. februara (utorak) – 22. maja 2020. godine (petak) za učenike IV razreda gimnazije;
– od 18. februara (utorak) – 29. maja 2020. godine (petak) za učenike III razreda trogodišnjeg i IV razreda četvorogodišnjeg obrazovanja stručnih škola.
Drugo polugodište za AP Vojvodinu počinje 15. januara 2020. godine (sreda), a završava se isto kao u Centralnoj Srbiji.
Prolećni raspust traje od 15-20. aprila 2020. godine (sreda – ponedeljak), za centralnu Srbiju, odnosno od 10-20. aprila 2020. godine (petak – ponedeljak) na teritoriji AP Vojvodine.
Letnji raspust traje od22. juna – 31. avgusta 2020. godine (ponedeljak – ponedeljak).
Neradni dani – državni i verski praznici koji se praznuju u Republici Srbiji, važe i za osnovne i srednje škole.
Letnje i zimsko računanje vremena
29. mart (nedelja) – Letnje računanje vremena – pomera se za jedan čas unapred sa 2h na 3h;
25. oktobar – Zimsko računanje vremena – pomera se za jedan čas unazad sa 3h na 2h.
Letnje računanje vremena uvedeno je sa idejom da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat „ukrade” i doda večeri – kako bi mrak pao kasnije. Dodatni dnevni sati u letnjem periodu mogli bi da smanje troškove građana na veštačko osvetljenje i omoguće im da slobodno vreme provedu na otvorenom. Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično marginalne.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a u SFR Jugoslaviji se primenjivalo od 27. marta 1983. godine.
Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su da se pomeranje sata ukida od aprila 2021. godine.
Nova godina
Zvanični kalendar u Srbiji je gregorijanski, kao i u većini zemalja u svetu. Po njemu, 1. i 2. januar koji označavaju početak Nove godine, praznuju se neradno.
Božić
Božić je verski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 25. decembra, dok kod crkava koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić se obeležava 7. januara.
Sretenje – Dan državnosti Srbije
Dan državnosti Srbije, ujedno je i Dan ustavnosti, i praznuje se kao državni praznik 15. i 16. februara. Ustanovljen je u znak sećanja na Sretenje 1804. godine kada je počelo oslobađanje od Turaka i na zboru u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak na čelu sa Karađorđem, kao i na 15. februar 1835. godine kada je u Kragujevcu donet prvi moderan ustav Srbije. Sretenjski ustav bio je jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svoga vremena u Evropi.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je ukinut, da bi ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Po narodnom verovanju 15. februara se prvi put susreću zima i leto, i upravo po susretu dva godišnja doba i naziv – Sretenje.
Sretenje Gospodnje je i crkveni praznik kojim se proslavlja uvođenje mаlog Isusа u Jerusаlimski hrаm, što predstаvljа susret Bogа sа svojim nаrodom, odnosno crkvom. Praznuje se četrdesetog dana od rođenja Isusa hrista, kada je Bogorodica u jerusalimskom hramu srela starca Simeona koji je u Isusu prepoznao Spasitelja. Crkva praznik Sretenje proslavlja od 541. godine.
Vaskrs
Najvažniji praznik u životu svakog hrišćanina, kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Po verovanju, to se dogodilo trećeg dana posle njegove smrti, tj. prve nedelje posle Velikog petka. Slavi se pobeda života nad smrću, dobra nad zlom, svetla nad tamom, milosrđa nad grehom.
Praznik rada
1. maj je izabran kao datum kada se širom sveta obeležava Međunarodni praznik rada, kroz različite vidove demonstracija i akcija kao dan borbe za prava radnika na život dostojan čoveka. Podrazumeva borbu za dalje skraćenje radnog vremena, veće plate, veću zaštitu na radu i razvijanje pravednijeg radnog zakonodavstva.
Kako je sve počelo?
Prva industrijska revolucija i industrijalizacija u 19. veku doveli su do nemilosrdnog iskorišćavanja radnika od strane vlasnika i poslodavaca u vidu malih nadnica, radnog vremena od preko 12 sati, iskorišćavanja dečje radne snage. Usledili su brojni štrajkovi u kojima su radnici zahtevali bolje uslove rada i života, a vrhunac se dogodio u maju 1886. godine u Čikagu. Tada je na ulicama bilo 40.000 pripadnika radničkog pokreta koji su izneli svoje zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Izbio je žestok sukob izmešu demonstranata i policije, pri čemu je ubijeno šest radnika, pedesetak ranjeno i mnogo njih uhapšeno, a vođe su izvedene pred sud. Petoro je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da će se svakog 1. maja održavati demonstracije dok god radnici ne izbore svoja prava. Trebalo je da prođe nekoliko decenija dok su radnici delovanjem sve jačih sindikata uspeli da se izbore za nešto veća prava sporazumevajući se sa poslodavcima uz posredovanje države, tako da su se vremenom smirile socijalne tenzije.
Ramazanski bajram
Ramazanski Bajram je jedan od dva najznačajnija islamska praznika.
Obeležava kraj jednomesečnog posta, i slede dani veselja – dani Bajrama. Praznuje se tri dana.
Kurbanski bajram
Kurban-bajram je islamski praznik prinošenja žrtve, najznačajniji islamski blagdan. On dolazi dva meseca i deset dana nakon ramazana. Proslavlja se četiri dana.
Jom Kipur
Jevreji širom sveta slave Jom Kipur, praznik pokajanja i pomirenja. Veliki broj ljudi u sinagogama provodi dan u molitvama koje pozivaju na praštanje i podsećaju da niko nije bezgrešan.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Dan primirja se obeležava u Srbiji i svetu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante, potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Primirje je potpisano u specijalnom železničkom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u šumi kod francuskog grada Kompjenj, rano ujutru u 5 i 20h, ali je simbolično stupilo na snagu u 11 časova, 11. dana 11. meseca 1918. godine. Na snazi je bilo sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.
Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, a u Republici Srbiji od 2012. godine.
Praznici koji se u Republici Srbiji obeležavaju radno
- 27. januar (ponedeljak) – Sveti Sava – Dan duhovnosti
- 22. april (sreda) – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu
- 9. maj (subota) – Dan pobede
- 28. jun (nedelja) – Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku
- 21. Oktobar (sreda) – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije
