Nikada ranije nismo bili u Trebinju. S obzirom na to da je blizu mora, po povratku kući rešili smo da napravimo neku prelaznu atmosferu ka svakodnevici i zadržimo se ovde par dana.
Moram da priznam da sam bila skeptična šta ćemo raditi i kako provesti vreme u ovom gradiću, očekujući i malo dosade. Medjutim, na kraju, meni se nije kretalo kući, bila sam omamljena lepotom i mogućnostima koje su nam pružene. Uživali smo punim kapacitetom.
Ispod platana
Glavno mesto okupljanja meštana, ali i turista, je trg u samom centru grada, na kome se u hladu 16 platana, nalazi prelepa letnja bašta hotela Platani. Kako je ovde centar zbivanja, i nama je upoznavanje Trebinja upravo tu započelo. U hladovini stogodišnjih krošnji, koje datiraju još iz doba Austrougara.
Nekoliko koraka od ove bašte nalazi se čuvena zelena pijaca, koja nudi razne domaće hercegovačke proizvode i predstavlja atrakciju grada. Naravno da smo morali da prodjemo kroz riznicu tih boja i mirisa i osetimo živost ovog mesta.
U samom centru nalazi se i Stari grad, koji je pun kafića, restorana, suvenirnica, i bilo nam je važno da se promuvamo kroz njegove uličice, mada na nas nije ostavio neki utisak.
Trebišnjica
Nekada najveća reka ponornica u Evropi, dok joj nisu betonirali korito, Trebišnjica je prava lepotica i dika Trebinja. Šetali smo pored nje lepo uredjenom stazom i posmatrali patke, ali i kajakaše koji neumorno treniraju.
Arslanagića most, najstariji, najlepši i istorijski najintrigantniji na Trebišnjici, Kameni most u centru grada, odakle se svakog leta održavaju skokovi, Andrićev, i drugi mostovi, doprinose tituli grada sa najviše mostova u ovoj regiji.
Grad Sunca
Jedan dan odvojili smo za razonodu našeg sina, i opuštanje u Akva i Dino parku, koji se nalazi nadomak Trebinja, na nekih desetak minuta od centra grada. Kompleks je zaista veliki i nudi zabavu za sve uzraste, sem cene od 15 evra po osobi, koja i nije baš zabavna. Prednost je što nema gužve, i zadovoljava različite potrebe.
Dino park je lepo uredjen, nudi sadržaj i za najmladje posetioce, a oni malo stariji začas podetinje…
Pri tom se možete vaditi i da je to od prejakog sunca.
Mada, nekad ni sunčanica ne može da vas opravda. A i zašto bi?
Posle obilaska Dino parka ostaje samo plivanje, spuštanje niz tobogane, izležavanje…
Ako vam brza hrana, koje ima kraj bazena, nije dovoljna da zadovolji apetit, tu je i restoran hotela sa prelepim pogledom na okolna brda, planinske vrhove i načičkane oblake.
Sportski tereni
Iz stana u kom smo bili smešteni imali smo prelep pogled na Trebišnjicu i sportske terene na kojima se ranijih godina organizovao košarkaški kamp Dejana Bodiroge. Iskoristili smo tu blizinu da se malo razonodimo uz tenis, opet po želji najmladjeg člana naše porodice. Morali smo da ga odobrovoljimo s obzirom na to da smo veče planirali da provedemo u vinariji.
Vinarija Vukoje
Hercegovačka klima je jako povoljna za vinogradarstvo, pa nije ni čudo što u njegovom okruženju ima dvadesetak vinarija. Mi smo posetili jednu od najboljih u celom regionu, čija vina su nam bila poznata, pa smo im se rado navratili, naročito Vrancu. Ambijent restorana, hrana, vina, pogled sa terase, ljubazno osoblje, podrum dva nivoa ispod zemlje… sve je doprinelo da provedemo jako prijatno veče. Ovo je obavezno mesto na ruti hedonista, kojima i mi ponekad pripadamo.
Naravno, odavde se ne ide praznih ruku…
Možete tragom dobrih vina posetiti i Manastir Tvrdoš koji je, takodje poznata i priznata vinarija, ali mi to ovoga puta nismo uradili.
Hercegovačka Gračanica
Sa svake tačke u Trebinju pogled pada na Hram presvete Bogorodice na brdu Crkvina. On je, po uzoru na kosovsku Gračanicu, sagradjen po želji Jovana Dučića koju je ostavio u testamentu. Mesto na kome se nalazi je sa puno ljubavi sredjeno, uredno i sa prelepim pogledom na ceo grad koji se pruža u dolini.
Ljudi kod kojih smo odseli više puta su nam pomenuli da je obavezno posetimo. Nismo taj savet shvatili toliko ozbiljno, već smo za ovu posetu ostavili poslednji trenutak, ako stignemo, ne očekujući lepotu u toj meri. Medjutim, kada smo se krivudavim putem uspeli na vrh, shvatili smo da bi bila velika šteta da nismo svratili. Ovo je još jedan simbol Trebinja, koji pojačava ionako prelep utisak o ovom gradu.
Pogled na Trebišnjicu, Arslanagića most i vrh Leotara
Nakon doručka i kafe u restoranu sa pogledom, oprostili smo se od ovog grada punog srca i utisaka koje želimo da prenesemo dalje.
Naš boravak trajao je tri dana, što nije dovoljno da se iscrpi sve što Trebinje nudi, ali uspeli smo da ga zavolimo i svakako nosimo lepe uspomene.
Svaka preporuka za obilazak, odmor i uživanje.
