Božićni izlet u Segedin i Aquapolis

Segedin je poznat kao grad sunca i vode. Atribut najsunčanijeg mesta u Mađarskoj sigurno je dobio sa razlogom, i volela bih da se jednom i sama u to uverim. Za sada smo sigurni da je grad vode. Činjenica da je izgrađen na obalama Tise (u blizini je ušće reke Moriš u Tisu), raspolaže odličnim banjskim turizmom zbog obilja izvora termalne vode, fontanama raspoređenim po gradskim trgovima, govori u prilog te tvrdnje. A kao bonus, mi smo dobili i kišu.

1. Ručak u Halaščardi
2. Segedinska vetrenjača
3. Nova sinagoga
4. Božićni market na Sečenji trgu
5. Karaš ulica
6. Trg Dugonič
7. Ana tursko kupatilo
   
8. Vodotoranj Svetog Ištvana
   
9. Grofova palata
   
10. Stefanija
    
11. Mora Ferenc muzej
    
12. Trg Dom
    
13. Nacionalni Panteon
    
14. Zavetna crkva
    
15. Muzički sat
    
16. Kapija heroja
    
17. Reok palata
    
18. Crna kuća
    
19. Arkad
    
20. Aquapolis
    
21. Restoran Malata

Segedin se prostire na obalama najduže mađarske reke Tise. Nekada davno svojim meandrima reka je neracionalno zauzimala ogromne površine. Ištvan Sečenji je rešio da tu prirodnu situaciju izmeni, pa je inicirao jedan od najvećih vodoprivrednih zahvata XIX veka, kojim je regulisan tok reke (1840-ih godina). Tako je ona svojim većim tokom postala plovna, a velike površine su pretvorene u oranice. Ipak, ovaj poduhvat je doveo do ubrzanja vodotoka i sve učestalijih poplava, koje su kulminirale najvećom katastrofom koju je načinila upravo tzv. Velika poplava iz 1879. godine, potpuno uništivši grad.

Pri poseti poplavljenog grada kralj Franc Jozef je dao obećanje da će  Segedin biti još lepši nego što je bio. Njegove čuvene reči su se obistinile.

Današnji izgled Segedina posledica je obnove koja je celu zemlju ujedinila u rekonstrukciji grada, uz značajnu međunarodnu podršku. Zajedničkim snagama izgradili su grad sadašnjeg izgleda sa bulevarima, avenijama i elegantnim palatama. Segedin je danas prelep i jedan je od najbolje organizovanih mađarskih gradova. Nazivi ulica su dati u čast gradova koji su svojim donacijama pomogli obnovu, pa glavni bulevari nose imena Rim, Brisel, Berlin, Pariz, London, Moskva i Venecija.

Segedin krase velelepne građevine od kojih je većina izgrađena u stilu secesije. Secesija je međunarodni umetnički stil u arhitekturi, likovnoj i drugim umetnostima, koji obuhvata razdoblje od 1890 – 1910. godine. Inspirisan je prirodnim oblicima i strukturama, ne samo kod cvetova, biljaka, već svim zakrivljenim linijama (krivuljama).

Po šta sam došla u Segedin?

U jeku predpraznične atmosfere, usred obožavanog decembra, krenuli smo u Segedin znajući da ćemo zateći bajkovitost božićnih marketa, da ćemo osetiti njegov šarm u punom sjaju. Od malena je ovo moje omiljeno doba godine, pa sam želela da probudim dečiju radost na pravom mestu za to.

Welness opuštanje i porodična zabava u Aquapolisu je još jedan razlog našeg dolaska upravo u Segedin. Posle detaljnog upoznavanja grada zgodno je opustiti se u vodenom gradu i napuniti baterije za sve što sledi.

I najzad, došli smo da upoznamo još jedan madjarski grad, nadomak naše granice. Vreme samo za nas u novom ambijentu sa ucrtanim rutama i mapama kako bi se nemirne noge vratile isplaniranim stazama, jer vremena za sve nikada nema.

Petak smo proglasili za početak vikenda, popakovali se u kola i uzbuđeno krenuli put Segedina.

Ručak u Halaščardi

Nakon neznatnog zadržavanju na graničnom prelazu Horgoš, i kratkog zaustavljanja da kupimo vinjetu, posle petnaestak minuta našli smo se ispred Halaščarde. U pitanju je čuveni riblji restoran na periferiji Segedina.

Na ulazu u dvorište restorana sačekaće vas dva ogromna kazana za kuvanje ribljeg paprikaša, koji su danas eksponati, a nekada su se koristili pri obaranju svetskih rekorda. Nakon parkiranja možete da posmatrate ogromne površine pod ribnjacima sa drvene kule ili da se pravo uputite u restoran, ukoliko ste mnogo gladni.

Isprobavanje ribljih specijaliteta, tačnije ribljeg paprikaša, je razlog našeg dolaska upravo u ovaj restoran. Razgledajući meni na engleskom jeziku, ovde bih da vas upozorim – izbor je zaista ogroman, potpuno smo zaboravili na prvobitnu nameru i naručili sasvim drugi obrok. Tek kada smo završili sa ručkom, shvatili smo da ne probasmo riblji paprikaš. Mali žal koji je ostao želim da posmatram kao obavezan poziv za neki novi dolazak.

Segedinska vetrenjača

Kad smo već na periferiji grada, zgodno nam je bilo da skoknemo i do čuvene Segedinske vetrenjače. Do nje se stiže za par minuta ukoliko pratite putokaze, koje mi nismo primetili nepotrebno gledajući u telefon koji je rešio da se malo sa nama poigra. Eto, i u vreme interneta i Google mapa moguće je iskustvo lutanja. I nije tako loše da nas nešto malo prodrma u previše izvesnom i dobro isplaniranom putu.

Parkirali smo se ispred vetrenjače, a kako je ona bila zatvorena, napravili smo samo par fotki, ne zadržavajući se previše.

Na ovoj teritoriji su nekada postojale 23 vetrenjače koje su nikle u periodu od 1801. do 1905. godine. Seljanima su pored mlevenja pšenice služile i kao mesto okupljanja, gde su razmenjivali ideje i novosti. Sada je preostala samo jedna, sagrađena 1821. godine od strane Andora Čekusa. I ona je nekoliko puta pretrpela oštećenja od obilnih kiša, ali je ulagano u njenu rekonstrukciju originalnim materijalima i njeno očuvanje.

Nakon napuštanja periferije grada stižemo u Segedin i pošto što smo se smestili u apartman, krećemo peške u obilazak.

Nova sinagoga

Najbliža našem smeštaju, na pet minuta hoda od centra grada i prva znamenitost koja nas je zaustavila je Nova sinagoga. Osvetljena uličnim svetlom, u predvečerje, prelepa. U vreme naše posete u decembru je bila zatvorena, kao i svake subote tokom godine. O njenoj unutrašnjosti smo čuli hvalospeve, ali nama je bilo dostupno samo da se divimo njenoj spoljašnosti i veličini.

Izgrađena je 1903. godine kao produkt saradnje Imanuela Lova koji je aktivno učestvovao u dizajniranju zgrade i jevrejskog arhitekte Baumhorna, pomažući mu u radu. Lipot Baumhorn je dizajnirao ili renovirao dvadesetak sinagoga, uključujući i onu u Novom Sadu, ali ova u Segedinu je njegovo remek-delo. Baumhorn je dizajnirao i detalje kao što su prozori od vitraža kojima dominiraju plava i zlatna boja, raskošna dekoracija, na zidovima oslikano drveće iz Biblije. Lov je bio ekspert za jevrejski simbolizam, tako da u svim vitražima, natpisima i rezbarenjima postoji simbolično značenje.

Najlepši deo sinagoge je njena kupola koja simbolizuje svet, i ona leži na 24 stuba koji predstavljaju 24 sata u danu. U njenom centru se nalazi Davidova zvezda.

Ovo je druga po veličini sinagoga u Mađarskoj. Visoka je 48,5 metara. Zbog izrazite akustičnosti i kapaciteta od 1340 osoba, koristi se za održavanje koncerata klasične muzike i tradicionalni Jevrejski festival.

Za vreme Drugog svetskog rata koristila se kao magacin, a nakon završetka rata, par stotina gradskih jevreja se angažovalo da joj se vrati prvobitni sjaj. Nakon renoviranja 1989. godine, koje je finansirala država, sinagoga je ponovo sedište živopisnog života jevrejske zajednice.

Odmah pored nove nalazi se i stara sinagoga, koja nije atraktivna u arhitektonskom smislu.

Božićni market na Sečenji trgu

Segedin može da se pohvali božićnim marketima na svoja četiri najznačajnija trga – Dom, Dugonjič, Klauzal i Sečenji koji smo najpre posetili. Prvi utisak je zaista bio bajkovit. Sve vrvi od razdraganih ljudi koji obilaze brojne brvnare sa raznim rukotvorinama, gastronomskim specijalitetima i nezaobilaznim kuvanim vinom čiji miris je simbol praznične atmosfere na otvorenom. Uzbuđenje raste kako se približavamo velikom panoramskom točku koji menja boje i sa koga se čuje vriska. Upravo taj zvuk je presudio da moj sin posle dvoumljenja reši da ne želi da se vozi.

U blizini točka naišli smo na igralište za decu sa velikim kockama od nekog sunđerastog materijala, po modelu drvenih kocki koje je moj sin obožavao kad je bio mali. Poleteo je ka njima čim ih je ugledao i gradio zgradu čiji sam ja bila čuvar. Moja uloga je bila presudna za uspeh građevinskog projekta, jer su deca sa susednih “gradilišta” jedna drugoj otimala gradivni materijal. Bilo je zabavno svima nama.

Sečenji trg je najprostraniji i najlepši trg Segedina, a po nekima i Centralne Evrope. Tu se nalazi administrativni centar grada – gradska kuća sa čuvenim mostom uzdaha, kao i dosta bista i spomenika najvažnijih ličnosti mađarske istorije. Nakon velike poplave ovde su izgrađene brojne velelepne palate i javne zgrade, i kreirani su parkovi.

Na Sečenji trgu se organizuju brojni ulični festivali, a božićni market je ispunio moja očekivanja.

Karaš ulica

Laganom šetnjom došli smo do šarmantne popločane Karaš ulice, glavnog gradskog šetališta. Ona je puna restorana, kafića i butika, ali i zanimljivih skulptura.

Prostire se između dva trga. Jedan je trg Klauzal poznat po Milenijumskoj fontani koja nam je bila prva zaustavna tačka. Fontana je podignuta 1896. godine povodom proslave milenijumskog dolaska Mađara na ove prostore. Prikazuje četiri krilata lava koji pridržavaju zlatnu loptu koja simbolizuje svet i krst Svetog Stefana.

Trg Dugonič

Na drugom kraju Karaš ulice je Trg Dugonič koji je poznat kao popularno sastajalište građana. Na trgu se nalazi muzička fontana podignuta povodom stogodišnjice Velike poplave, na kojoj je kao deo božićne dekoracije podignut svetleći irvas, visok 6m. Pored njega zasvetleo je i deda Mraz u kočijama, a niklo je i nekoliko drvenih kućica sa prazničnom ponudom hrane i pića – božićni market.

Trg nosi ime Andraša Dugoniča, sveštenika, učitelja, reformatora jezika i pisca prve Mađarske novele (1788. godine).  Statua na kojoj Dugonić drži svoj prvi roman na mađarskom je prva statua na javnom mestu u Segedinu, a podignuta je iz javnih donacija.

Na trgu se nalazi zgrada Rektorata segedinskog univerziteta.

Ugao Dugonič trga i Karaš ulice krasi kuća Unger-Majer koju je dizajnirao Ede Mađar 1911. godine.

Ana tursko kupatilo

Ana tursko kupatilo (furdo na mađarskom) je smešteno u prelepom zdanju orjentalnog izgleda, u centru Segedina. Izgrađeno 1896. godine, zato što je nakon velike poplave u gradu postojalo samo jedno dobroopremljeno javno kupatilo. Ime je dobilo po ćerki čoveka koji je prvi u Mađarskoj flaširao lekovitu vodu.

Ima 11 bazena na zatvorenom i dvorište za sunčanje i relaksaciju. Pored wellness & spa sadržaja, poznato je po lekovitoj vodi za kupanje i piće, kao i po svojim terapeutskim koristima za lečenje reumatskih i gastro tegoba. Stoga je više interesantno starijoj populaciji.

Vodotoranj Svetog Ištvana

Trg Svetog Ištvana krasi Vodotoranj visok 55m. Podignut je 1904. godine, kao jedina građevina od armiranog betona tada. Projektovao ga je Silard Zilinski sa kapacitetom od 1000 tona vode.

Toranj je otvoren za posetioce svake prve subote u mesecu, od aprila do novembra (od 10 – 16h). U njemu se održavaju razne izložbe, a može se videti i Fukoovo klatno, kao dokaz okretanja Zemlje oko svoje ose, mada verovatno najveći utisak ostavlja pogled na grad sa samog vrha.

Vodotoranj okružuje 7 bista poznatih arhitekata koji su ostavili značajan trag na izgled grada.

Grofova palata

Grofova palata je velelepna građevina secesijskog stila podignuta 1912-1913. godine, i svojim izgledom dominira Tisa-Lajoš bulevarom. Njenu izgradnju je inicirao Arpad Marton Grof, glavni tužilac Segedina.

Objekat je očuvan skoro u originalnom stanju. Prelepo dekorisan sa velikim pozlaćenim orijentalnim motivima na glavnoj fasadi i igrom uvučenih i isturenih delova fasade. Pored spoljašnjosti, atraktivna je i njena utrušnjost sa gvozdenom konstrukcijom stepeništa sa unikatnom ogradom od kovanog gvožđa i bogato dekorisanim zidovima secesijskim štuko ukrasima.

Stanovi u ovoj zgradi su bili namenjeni dobro plaćenim činovnicima, dok su u prizemlju bile smeštene kancelarije za advokate. I danas se objekad koristi kao stambena zgrada.

Stefanija

U centru, pored reke Tise, prostire se park Stefanija koji je nažalost bio ograđen zbog renoviranja, pa nismo mogli da vidimo sva njegova blaga. U njemu ima retkih biljaka među kojima se nalazi dečije igralište, ali i veliki spomenik Kraljice Elizabete od karara mermera, kao i ostaci zidina nekadašnjeg utvrđenja, koje su se pružale od obale Tise do Trga Sečenji, a nakon Velike poplave srušene. Sačuvani delovi su danas deo izložbenog prostora Muzeja Mora Ferenc, koji je takođe bio u fazi renoviranja.

Mora Ferenc muzej

Muzej Mora Ferenc je impozantna neoklasistička Palata kulture izgrađena 1896. godine, sa namerom da u njoj bude gradski muzej i biblioteka. Tokom upravljanja More Ferenca (1917-1934.) muzej je dosta proširen.

Najpoznatiji je po čuvenom blagu Huna, zlatnoj kolekciji od oko 10 kg čistog zlata. Pored stalnih postavki iz oblasti arheologije, etnografije, istorije i prirodnih nauka, organizuju se i brojne periodične izložbe.

U parku pored ovog muzeja a u njegovom vlasništvu su i Muzej tvrđave i lapidarijum.

Na putu ka Dom trgu, dijagonalno od Zavetne crkve, morali smo da zastanemo i svratimo u preslatko okićenu poslastičarnicu. Ne samo dekoracija, i ponuda joj je interesantna, sa ukusnim slatkišima bez šećera (raw i paleo), pored onih uobičajenih.

Trg Dom

Trg Dom je istih dimenzija kao i Trg Sv. Marka u Veneciji (12000 m2). Sa svojim kapacitetom od 4000 ljudi, centar je mnogih kulturnih dešavanja u Segedinu, kao što su koncerti, pozorišne predstave na otvorenom, opera, muzički festivali, ali i mesto svakodnevnog okupljanja građana.

Trg je uokviren zgradama Segedinskg univerziteta, Episkopske palate i Teološkog fakulteta koje je u severno-evropskom stilu dizajnirao Bela Rerih. Izgradnja je trajala od 1928. do 1930. godine.

Nacionalni Panteon

Nacionalni Panteon sa tri strane okružuje Dom trg. Duž arkada u dugom nizu od preko sto statua, istaknute su reprezentativne ličnosti mađarske istorije, nauke i umetnosti. Ali teško da možete u tom nizu naići na žensku figuru.

Zavetna crkva

Nakon Velike polave Segedinci su se zavetovali da će izgraditi velelpnu katoličku crkvu. Nakon dugog planiranja radovi su počeli tek 1913. godine, a izgradnja je trajala do 1930. godine, nepune dve decenije.

Zavetna crkva je visoka 54 m, a sa tornjevima visine 91 m najviša je građevina Segedina i četvrta po veličini u zemlji.

Arhitektonski je mešavina stilova sa romanskim, gotskim i vizantijskim elementima. Jedna je od najfascinantnijih građevina Mađarske sa impresivnim enterijerom. Unutrašnjost crkve krase mozaici, prikaz Bogorodice u mađarskoj narodnoj nošnji, skulptura “Hrist na raspeću”, ali i najveće orgulje Evrope sa 9040 svirala. U kripti ovog zdanja je umetnički izložbeni prostor, a ulaz se naplaćuje, kao i penjanje u neki od tornjeva odakle se pruža panoramski pogled na grad.

U dvorištu ispred katedrale nalazi se Kula Sv. Dimitrija, najstarija zgrada Segedina, čiji temelji potiču najverovatnije iz XI veka. Podignuta je u čast Svetog Dimitrija od Soluna iz 4. veka.

Ispred Zavetne crkve, na Dom trgu, zatekli smo još jedan segedinski božićni market. Mnoštvo slične ponude kao na prethodnim trgovima, uz izuzetak porodičnih atrakcija u vidu klizališta, velikog lavirinta od slame, Zamka iz bajke sa sadržajem za najmlađe… S obzirom na kišicu koja je padala, klizanje nije bilo posebno primamljivo, nažalost, ali lavirint smo neizostavno morali da istražimo, uz veliki užitak.

Muzički sat

Ako podignete pogled ka spratu zgrade koja okružuje Dom trg, preko puta Zavetne crkve, uočićete na zidu čuveni Muzički sat. On predstavlja simbol srednjovekovnih univerziteta, a kreirao ga je Ferenc Čuri. Prvi put se oglasio 1936. godine tokom Segedinskih letnjih igara, a danas to čini svakodnevno u 12:15h i 17:45h, kada uz melodiju đačke pesme “Rastaju se đaci” iz časovnika izlaze figure studenata i profesora prikazujući scenu školskog rastanka. Figure od lipovog drveta je napravio drvorezac Jozef Kulai, a po uzoru na znamenite Mađare. Takođe, na svaki pun sat, oglašava se melodijom pesme “Segedin, varoš poznat”.

Mi smo na trgu bili u vreme kada je sat mirovao i uslikali ga bez figurica.

Kapija heroja

Kapija heroja se nalazi kod Trga Aradskih mučenika na kome ima više spomenika i spomen ploča iz prethodnih ratova, kao i zgrada Univerziteta prirodno-matematičkog informatičkog fakulteta.

Kapija je podignuta u čast 12000 vojnika koji su nastradali za vreme Prvog svetskog rata. Na njenim svodovima oslikani su murali sa religijskim motivima, a postavljene su i ploče sa ispisanim imenima nastradalih vojnika. Na čelu kapije kao čuvari murala nalaze se dva kamena vojnika.

Reok palata

Jedna od najlepših zgrada u stilu secesije, pravo blago Segedina, je Reok palata, podignuta 1907. godine. Projektovao je Ede Mađar, poznat kao mađarski Gaudi, po narudžbini hidroinženjera Ivana Reoka. Na fasadi zgrade su prelepi detalji pastelnih boja, ukrasi i oblici koji reflektuju vodeni i biljni svet, u skladu sa profesijom naručioca.

Prvobitno korišćena u stambene svrhe, danas je sedište Regionalnog umetničkog centra u kome se održavaju razni kulturni događaji, umetničke izložbe, muzički koncerti i pozorišne predstave. U jednom delu zgrade nalazi se predivna poslastičarnica koju nikako nemojte da zaobiđete. Preporuka je da za poneti kupite odličnu štrudlu sa makom, ali i druge poslastice. Zbog svoje ponude i prijatnog ambijenta, posetili smo je dva puta.

Ede Mađar je studirao arhitekturu u Budimpešti i u to vreme putovao u Belgiju i Francusku. Nakon diplomiranja započeo je karijeru u Segedinu. Bio je dovoljno mlad, hrabar i talentovan da prkosi vladajućoj konzervativnoj mađarskoj klimi i svoj grad poveže sa Evropom. Iskoristio je svoje evropsko iskustvo za projektovanje remek dela koja i danas dominiraju Segedinom.

U 35. godini je izvršio samoubistvo zbog razočaranja u ljubavi. Njegova bista se nalazi na trgu Svetog Ištvana ispred Vodotornja.

Tvorac je više građevina u Segedinu ali glavno delo mu je upravo Reok palata, ispred koje je Trg Mađar Ede dobio ime u njegovu čast.

Crna kuća

Crna kuća je izgrađena 1857. godine na osnovu planova Karolja Gerstera u stilu engleske romantike. Prvobitno je bila stambeni objekat, a zatim i kazino, dok je danas stalni izložbeni prostor istorijskog odeljenja Mora Ferenc muzeja, a u njemu se povremeno održavaju i izložbe vezane za prošlost grada.

Zgrada je specifična po izgledu i stilu a naziv je dobila po tamno sivo-crnoj boji koja se ranije koristila za fasadu.

Interesantno je da su sve četiri ugaone zgrade raskrsnice na kojoj je Crna kuća, izgrađene sredinom XIX veka, preživele Veliku poplavu i danas su pod zaštitom kao kulturna dobra od velikog značaja.

Arkad

Arkag je najveći i najpopularniji tržni centar u centru Segedina koji sigurno nećete zaobići.  Nama je koristio kao orjentir ka smeštaju, ali i mesto gde ćemo se snabdeti potrebnim namirnicama u Šparu. Na raspolaganju vam je i besplatan parking pa možete opušteno u šoping, ako vam je on u planu. Više od stotinu domaćih i stranih brendova, besplatan WI-FI, ali i zabava za decu, i novogodišnja dekoracija u vreme naše posete.

Neću se posebno baviti šopingom, ali samo malo podsećanje za sve koji mu se raduju da na povratku kući preko granice roba u vrednosti većoj od 100 evra po osobi podleže carinjenju. Stoga budite umereni 🙂

Aquapolis

Nedelju smo planirali da provedemo među vodenim atrakcijama Aquapolisa koji se nalazi na levoj obali Tise. Vodeni grad je glavni turistički adut Segedina koji je svoju ponudu rasporedio na 4400 m2. Na raspolaganju vam je najveći zatvoreni tobogan Plava anakonda dužine od 272 m koji kreće sa 30 m visine i vožnja u njemu traje oko 1 minut, kao i osećaj slobodnog pada niz kamikaza tobogan niz koji se spuštate svega 2 sekunde. Ako niste raspoloženi za ekstreme postoje i dosta pitomiji tobogani. Naravno, i deca svih uzrasta imaju svoj kutak za uživanje. Mir i relaksaciju ćete pronaći u “tihom wellnessu” (za sve starije od 16 godina) koji sadrži saune, parna kupatila, slanu sobu…

Našoj tročlanoj ekipi, sa prioritetom zabave najmlađeg člana, najduža zabava  je bilo igranje žmurki u bazenima, gde smo istovremeno dok smo se krili mogli i da uživamo u vodenoj masaži u nekom od mnoštva zgodnih skrivenih kutaka. Poseban užitak je kupanje u wellness porodičnom bazenu na otvorenom, pri jako prijatnoj temperaturi vode od 32-34C, dok kontrast svežeg decembarskog vazduha daje dobar ugođaj, a vi se krijete među hidromasažnim prskalicama koji se naizmenično uključuju.

Iskreno smo se odlično i opustili i zabavili uz dosta smeha. Za svaku preporuku.

Aquapolis raspolaže garažnim parkingom, pa opušteno možete na kupanje. Ulaznice se mogu platiti karticom ili gotovinom, bilo evrima ili forintama, a tom prilikom dobijate i vodootporni sat sa čipom koji vam služi za otvaranje i zaključavanje vašeg ormara u svlačionici u koji odlažete stvari.

U aqua parku možete da provedete pola dana, a ako smatrate da vam to nije dovoljno, celodnevni boravak je takođe dobra opcija, jer u ponudi imaju i hranu i piće.

Sve detaljne informacije o Aquapolisu, od radnog vremena, cena pa sve do virtuelne šetnje imate na njihovom sajtu, na našem jeziku.

Restoran Malata

Malata je visoko kotiran restoran na listi Trip advisora koji često konsultujemo, pa smo rukovođeni tom preporukom svratili na ručak. Restoran je poznat po odličnim kraft pivima, ali i neobičnom enterijeru. Atmosfera je prijatna, kao i osoblje i hrana. Ipak, ne bih rekla da je spektakularno mesto. Pretpostavljam da je u toplijim periodima godine ugođaj sedenja u bašti znatno bolji.

Na kraju želim da nabrojim par mesta koja nismo posetili zbog nedostatka vremena ali i zato što im nije sezona. Svakako na toj listi je botanička bašta, zoo vrt, Elizabetin park, zatim krstarenje Tisom. Desnu obalu grada, koju smo više obilazili, volela bih da upoznam i po lepom vremenu uz obaveznu zelenu boju vegetacije parkova.

Za sve koji sredinom juna planiraju posetu, možda će biti počastvovani jednim veoma retkim prirodnim fenomenom koji se zove cvetanje Tise. Naime, milioni larvi tiskog cveta nakon tri godine izlaze na površinu, preobražavaju se u leteće insekte i izvode svadbeni ples kako bi produžili vrstu. Njihov život se završava nakon samo par sati, tako što najpre uginu mužjaci a nakon polaganja jaja i ženke. Na šetalištu pored reke podignuta je bronzana skulptura koja prikazuje upravo ples tiskih cvetova.

Segedin je za mene jako prijatno iznenađenje, sa raskošnom ponudom i srdačnim otvorenim pozivom za nove posete, kome se svakako odazivamo!