Iz kaveza se izmigolji tako neki dan
Rešen da me muči, kinji i vezuje ruke,
Da mi mrsi konce jako je predan,
Osvane na prepad i servira muke.
Nije da se žalbama razmećem,
I da ne mogu sve to da podnesem,
Ali dok ne prodje, teško se krećem
Kroz guste misli, želim da ih stresem.
Dok tapkam u mestu koje tiho tone
Berem vedre reči sa skrivenih strana,
Do njih emocije moraju da rone
Da bi se razumela ova teška brana.
Nekad samo ćutim i minute brojim,
Kazaljku na satu gurkam puna nade
Da kad je ubrzam mir ću da osvojim,
Tako moje sile veruju da rade.
Ono što bi trebalo na vreme da shvatim
Da lekciju novu u hodu sad učim,
Strpljenjem i verom moram da je platim,
Novu snagu i mudrost sad lučim.
