Volim da posmatram kad se osmeh rađa
Na tvom licu i širi se telom,
Tada radost sve drugo odgađa,
Obećava sreću u životu celom.
Volim kad vedrina okupa te celog
I optimizmimom zdravim jako zračiš,
Kamenjar bojiš u polja pamuka belog,
Sa takvom energijom zvezde privlačiš.
Tvoj sam osmeh davno stisnula u šaci,
Pa me sad golica tokom celog dana,
Svakog jutra kad prvi pojave se zraci
Na prazan mi stomak omiljena hrana.
Vedrina je tvoje najveće umeće
Koje krasi sve što takne, koje sija,
Od nje raste raskošno drveće,
Vedrina mi tvoja bezgranično prija.
Volim kad me smehom prodrmaš do srži
I toplotu koja obuzme me celu,
Odjeci su to što mene drži
Da često pevušim pesmu veselu.
