Oblaci se zapleli u krošnje guste,
Koprcaju se, al neće da ih puste.
Drveće se naoblačilo,
Napolju se smračilo,
Kiša je jedini spas.
Da li je to tvoj glas u ovoj drami?
Mislila sam da smo sami
Oluja i ja.
Uzimaš sve u svoje ruke
I misliš da se od vetra buke
Ne nazire tvoj trud.
Prija mi što si tako blizu
I što baš tebe čujem,
Jer spremala sam se da psujem
Kao nikad pre.
Iščupaj komad neba
I baci ga pred moje noge
Vidiš da sam spremna,
Da sam naučila
Kako od neba da pravim obloge.
Spremna sam.
