Odavno nam je Lefkada bila na listi letovanja koje priželjkujemo. Da li su nam se očekivanja ispunila, prenosim u potpunosti.
Znala sam da je ostrvo prelepo, zeleno i tirkizno plavo, od vegetacije, četinara i boje mora i neba. To sam i doživela čim sam stigla. Prvi i najjači utisak jesu, zapravo, boje. More je nestvarno plavo, skoro mlečno plavo, tirkizno, kao na slici. Bez potrebe za filterom. I tu zastaje dah, bilo dok ga posmatrate sa nekog vidikovca, plaže ili se u njemu kupate.
Plaže na zapadu Lefkade
A kad smo kod kupanja, tu je situacija malo drugačija. Dok je meni bilo bajkovito da more posmatram, samo kupanje u njemu i nije tako čarobno. Naime, uživanje u boji vode i dalje stoji, ali često ta ista voda bude previše hladna, sa velikim talasima koji za one koji ih ne vole predstavljaju prepreku za uživanje. Moj sin talase obožava i on se oduševljeno bacao po njima, ali tu nema mnogo plivanja. Sve je stvar ukusa. Ipak talasi daju lepe fotografije, pa im ne mogu previše zameriti.
Ono što ipak nije prijatno jeste činjenica da vam na Lefkadi neće biti udobno, ako je to osećaj koji vrednujete, ukoliko nemate obuću za vodu. Vrlo je teško ulaziti u vodu bez nje i na tzv. peščanim plažama, a o kamenitim i da ne govorim. Kamenje krupno ili sitno, kao i krupan pesak nalaze se i na plaži i u vodi, pa je bezbednije i lakče kretanje u obući. To sputava i smanjuje lepotu hodanja i plivanja bosih nogu.
Na svim poznatijim plažama koje smo posetili ulazak u more je nagao, naime, nakon nekoliko koraka već ste u dubokoj vodi, što i nije prednost ukoliko dolazite sa decom. Ja volim malo umereniji ulazak, ali možda ovo nekom i nije neka posebna mana.
Što se plaža tiče, najlepše su one na zapadnoj obali, tako smo se informisali i samo na njih i išli. Istočna obala nam nije bila na ruti. Bili smo smešteni u jednom selu u brdu (Dragano), 20-ak min. udaljenom od plaže Porto Katsiki koja je na jugu i isto toliko od Kathisme severno od nas. Naš sin (9 godina) je prvog dana, dok smo se dogovarali gde da idemo, rekao – ajmo na našu plažu. Smejali smo se stalno toj izjavi, jer mi nismo bili blizu mora. Jedino mesto koje izlazi na obalu na zapadnoj strani ostrva je Agios Nikitas a tamo nismo pronašli smeštaj zato što smo se kasno odlučili za ovaj put. Dva puta smo bili na plaži u Agios Nikitasu zato što je to uvalica bez talasa kojih na ostalim plažama često ima. Dobra je za decu i ukoliko hoćete da plivate u mirnom moru. Inače, gužva je velika, nema ležaljki i suncobrana, to je na vama da ponesete. Ima dosta kafića i restorančića.
Plaža Milos
Odatle polaze brodići za čuvenu plažu Milos, na svakih 20 min. Postoji i kopneni put do nje, ali on je za izdržljive i avanturistički nastrojene turiste. Ide se kroz šumarak po uskoj stazi, uz veći uspon i kasnije silazak ka plaži, odakle puca prelep pogled.
Mi smo otišli na nju peške, uz povremeno odmaranje, a vratili se brodićem. Plaža je ogromna, peščana (obuća je ipak potrebna), ima ležaljke i to je sve. Nikakve taverne, toalet, ništa. Sunce, more, pesak. Divlje i lepo. Treba je posetiti, ali nama je jednom bilo dovoljno. Volimo malo i komfora.
Porto Katsiki
Porto Katsiki je najatraktivnija plaža. Do nje vodi 100 stepenika. Do pola dana je skroz u hladu, mada smo mi pronašli mesto uz stenu gde je celog dana hladovina. Ovde se ležaljke iznajmljuju za 15 e dnevno, što je duplo skuplje nego na ostalim plažama (8e). Ulaz u vodu je nagao, ali boja vode je prelepa. Ima i peščani i skroz šljunkoviti deo. Postoji dostava hrane iz obližnjih taverni, ukoliko ostajete duže, a nije vam do penjanja po suncu uz 100 stepenika. Parking se plaća 5e.
Gialos plaža
Nama je najbliža bila Gialos plaža koju smo posetili nekoliko puta, zato što na njoj nije gužva, ima tavernice, mada ne i toalet, a da mi znamo (što joj je najveća mana). Jako je prostrana sa jednim dugačkim redom ležaljki koje se naplaćuju 8e i delom za sopstvene suncobrane. Parking se ne plaća. Inače do ove, kao i ostalih plaža dolazi se po putu punom krivina, pa je moguće da se javi i mučnina za osetljive (decu).
Kathisma
Kathisma je velika i najuredjenija plaža sa ležaljkama, puno taverni, kafića, restorana, parkingom besplatnim ako se dodje na vreme i onim koji se naplaćuje oko 5-6 evra za ceo dan. Ono što je tipično za nju jeste da na sred plaže sleću paraglajderi i možete ih u toku celog dana posmatrati po nebu iznad vas. Prizor je zaista lep i inspirativan. Let je potpuno bezbedan i košta 40 ili 80e zavisno od dužine leta.
Glavni grad Lefkas
Lefkas je jako simpatičan gradić. Ima lepe uličice sa dosta restorančića, kafića, butika, suvenirnica, sa lepim šetalištem pored mora. Jako je prijatno i živo mesto. Mi smo se parkirali na velikom gradskom parkingu koji je besplatan i u blizini centra zbivanja. S obzirom na to da smo ga posetili po kišnom danu fotofrafije ga ne dočaravaju na pravi način.
Vasiliki smo posetili samo jednom, prvog dana, kada smo išli u nabavku. Nije mi ostavio lep utisak. Deluje neuredjeno, kamenita plaža koja ni malo ne mami. Bili smo kratko, ali bez želje da se zadržavamo.
Postoji još dosta lepih ali manje pristupačnih plaža, tako da njih nismo obilazili. Najvažniji uslov nam je bio parking u blizini i minimum civilizacije. Za prave avanturiste puno prostora za uživanje. Mi nismo u toj grupi, još uvek.
Za putovanje od plaže do plaže su zgodnii i veoma popularni kvadovi.
Inače, putevi na Lefkadi su uglavnom uzani tako da na pojedinim mestima nema prostora za mimoilaženje dva automobila.
Ima puno krivina, serpentina, pa i nema nekog uživanja u vožnji osim kada dodjete do nekog vidikovca i posmatrate prelep zalazak sunca. To je prizor koji oduzima dah. Na celoj zapadnoj obali.
Najpopularnije mesto u suton je restoran Rachi u mestu Exanthia, na 650m nadmorske visine. Sa tog mesta poleću paraglajderi uz euforiju svih prisutnih. Teško je pronaći slobodno mesto, ali dok čekate da vam se sto oslobodi možete uživati u pripremi paraglajdera i njihovom letu u susret zalasku sunca.
Ovo ostrvo Jonskog mora puno je sirove lepote, prelepih pejzaža, ali i zahteva da se odreknete komfora i komoditeta ukoliko želite da njegovu lepotu dodirnete neposredno. Ako nemate odredjenu dozu avanturizma u sebi, zaboravite Lefkadu. Mi nismo ekstremni ni u kom pogledu, volimo da obilazimo plaže, istražujemo okolinu, tražimo spoj aktivnog i pasivnog odmora. U tom pogledu naša očekivanja su zadovoljena. Ovde ima mesta za različite prohteve i ukuse. Mada malo više za one nemirnog duha.
Bitno nam je i da ima puno materijala za fotografisanje. A Lefkada ga obilato pruža.
