Svakom putovanju se radujemo, ali posebno smo bili ushićeni što ćemo posetiti Durmitor. Malo nas je, ipak, obeshrabrila i ne baš prijatna dobrošlica. Bio je početak leta, a vreme kao da je iz kasnog oktobra. Kiša, magla i oblaci. Ali uprkos tome, Durmitor nas je potpuno osvojio.
Šetnja oko Crnog jezera
Polazna tačka u upoznavanju Durmitora za svakog turistu, naročito ako dolazi sa decom, je Crno jezero (Veliko i Malo), najveće i najpoznatije od 18 ledničkih jezera (gorske oči), koliko ih na Durmitoru ima. Tako smo i mi krenuli ka Nacionalnom parku i približavajući mu se sve više ulazili u hipnotišuću lepotu prirode. Ne bih rekla da preterujem.
Na parkingu ispred Nacionalnog parka ume da bude gužva obzirom da autobusi u povratku sa mora ili odlasku ka njemu, ovde odmaraju, tako da je dosta frekventno. Ulaz se plaća 3e po osobi, a za decu je besplatan.
Do jezera vodi lepo uredjena staza sa koje smo više puta skretali da bismo obišli i istražili kraj.
Načuli smo huk vode, što je za nas bio zov i da je potražimo.
Zatekli smo miran, lep i opuštajući prizor.
Sledeće skretanje sa staze bilo je do slatkog dečijeg igrališta, ali obzirom da je bilo kaljavo, malo smo se zadržali. Po lepom vremenu ovde je pravo mesto za zabavu za decu, ali i odmor za roditelje.
Sam dolazak do Jezera i prvi kontakt sa njim je pravo uživanje.
Jezero je okruženo četinarskom šumom koja se u njemu ogleda, a vi se možete u njemu i okupati, naravno kada vreme dozvoli. Nama je dozvolilo lepu šetnju uz poneki odmor na klupi, kojih ima oko celog jezera. Na samom početku staze sa desne strane nalazi se avanturistički park, ali nas ovom prilikom nije zadržao.
Za ovu akciju dovoljne su obične patike, ništa neozbiljnije od toga. Obilazak traje oko 2h i jako je interesantan.
Pored lepih prizora koji se često otvaraju, ima i prepreka na putu u vidu blata koje treba umešno obići. Put ima uspone i strme silaske, tek toliko da bude još zanimljivije.
Lepa je to putanja, taman da se malo umorite, ali ne previše. Mada je nama za taj dan obilazaka bilo dosta. Ostatak vremena proveli smo po Žabljaku, koji je od Crnog jezera udaljen 3km. Hteli smo malo da ga upoznamo, osetimo i imamo opušteno popodne. Auto nismo morali da isparkiramo tog dana, ali već sledećeg ništa bez njega.
Vidikovac Ćurevac
Iako je kiša bila uporna od ranog jutra, mi smo rešili da još malo istražujemo. Ideja nam je bila da posetimo nadaleko čuveni vidikovac Ćurevac, sa koga se pruža jedinstvan pogled na kanjon Tare. Krenuli smo ka Ćurevcu, ali najpre pogrešnim putem, malo lutali, što i nije ispalo loše, s obzirom na to da nam se pružio pogled na predele koje ne bismo inače videli.
Ne postoji lepo obeležen putokaz ka Ćurevcu, ali se kreće iz centra Žabljaka, gde će vas bilo ko uputiti. Kasnije tokom puta od dvadesetak minuta postoji poneki putokaz tako da necete imati problem da stignete do cilja.
Ulaz se i ovde plaća 3e po osobi. Nadali smo se da će kiša da prestane da pada ili bar oslabi, ali ništa od toga. Ipak smo krenuli uz strmu i klizavu stazu i došli do prvog vidikovca. Magla i oblaci nisu nam dozvolili da kanjon reke Tare sagledamo bolje, mada smo stajali na vrhu litice i osetili veliku energiju i moć prirode. Nekima su i kolena počela da klecaju:-)
Ka ovom vrhu smo krenuli prethodno se informišući da je staza laka i pogodna i za decu, ali kako smo napredovali u penjanju, bilo je sve zahtevnije, klizavo, blatnjavo, mokro. Probali smo da se na to ne obaziremo previše, ali naš sin se sve više plašio, pa smo odustali. Al zato sledeći put…
Potom smo se provozali po putevima kroz livade i bogatu prirodu, pa svratili do restorana Momčilov grad, da vidimo taj prelep pogled o kom svi pričaju, i shvativši da je to sve što nam kiša dozvoljava, polako završili planinsko putešestvije.
Sve u svemu, nismo osvajali neke vrhove, niti smo dobili upalu mišića od pešačenja, ali smo upravo to planirali za sledeći dolazak. I veoma mu se radujemo.
