Dve stvari mi nikako nisu polazile za rukom, iako sam gajila neki tihi optimizam. Prva je dostizanje željene kilaže, a druga da lepo pocrnim.
Sa kilogramima sam u stalnom natezanju. Malo mi fali, nekad malo više pa malo manje, al nikako da se vratim na devojačku figuru, kojom, doduše, ni tada nisam bila zadovoljna. Sada dok gledam slike na kojima sam mršava, sećam se razmišljanja tih dana da bih mogla da skinem kilo dva. Eh…
A da pocrnim, mislim da nikada lepo nisam uspela. Što zbog belog tena, što zbog love-hate odnosa prema suncu. Da se sunčam nikada nisam volela, veliko mi je to mučenje. Više volim pod suncobranom da se skupim i čitam knjigu, uz nadu da neću da ostanem bela. Veliku pomoć u očuvanju beline tena dugujem i zaštitnom faktoru koji ispod 50 plus nikada nisam koristila. Nikada. O broju slojeva koje sam nanosila ne smem da govorim. Može da zaboli 🙂
Ove godine se dogodilo čudo! Prvi put u životu, a da se sećam, uspela sam da nabacim malo boje. To malo je u mom mernom sistemu mnooogo. Ne mogu objektivna da budem, zato što ne umem, ali ten sam, kakav takav, dobila.
Kako sam uspela?
Ima tu nekoliko faktora.
Na prvom mestu, bila sam dva puta na moru. Ovo može i ne mora da znači, zato što mi nije prvi put, ali prvi put se vide rezultati.
Drugo, ceo dan sam bila na plaži, doduše veći deo vremena pod suncobranom gde mi je omiljeno mesto, ali nisam se mnogo obazirala na vreme kada idem u vodu i koliko u njoj ostajem. Jedino sa sigurnošću mogu da kažem da od 1-4h nisam mrdala sa ležaljke u hladu, za ostalo nemam evidenciju. Znači, opustila sam se. Nije mi bilo lako da razbijam čvrsto ukorenjene blokade u glavi kad je pomisao na sunce u pitanju. Veliki sam protivnik sunčanja bila, pa sam od njega bežala kao djavo od krsta, a nije mi ni prijalo. Tu sam malo popustila. Mada, nije baš malo.
I poslednja stvar je da sam kod kuće zaboravila kreme za sunčanje koje sam pažljivo birala, sa najvećim faktorom. Nisam mogla da verujem kad sam videla da ih nisam spakovala. Ali shvatila sam to kao znak. Otišla sam da kupim nove i usudila se da u ruke uzmem faktor 30. A onda sam ga koristila kad je najjače sunce, a ostatak vremena skoro i ne. Neverovatno mi je ovo što pišem, ali stvarno se dogodilo!
I malo po malo, sloj po sloj, nisam više bela. Neverovatno dostignuće.
Tako sam ja donekle razbila strah od sunca.
Samo još da se izborim sa strahom od gladi, i sve će biti u redu.
Za kraj da kažem da nemam sliku koja bi novostečenu boju i dokazala. Bilo mi teško da stanem u kadar 🙂
P.S. Rešavanje dileme oko štetnosti sunčanja i zdravstvenim benefitima od njega ostavljam stručnjacima. Ja sam dugo pokušavala i jedino što sam postigla su glavobolje, a one nisu tema.
