Šetali smo šumom po debelom hladu,
Obeleženu stazu tražili smo redom,
Nailazili na pečurke i paprat mladu,
Putokaz tražili po tragu bledom.
Lutali smo, kretali se, po šumi tumarali,
Udisali mir i svežu divljinu,
Zagledali drveće, malo se odmarali,
Slušali ptice i vekovnu tišinu.
Išli smo uz strmine i padine blaže,
Videli smo konje kako sočno pasu,
Upijali čulima prelepe pejzaže,
Koji su se otvarali u punome stasu.
Priroda je lepa i potpuno svoja,
Ne pomaže putniku da se lakše snadje,
Čuva lepote kojih nema broja,
Ne da da ih svako pronadje.
Put za kojim smo tragali nismo našli,
Ali druge poklone priroda nam daje,
U dubine svoga bića nečujno smo zašli,
Ono za čim tragamo u nama već traje.
Ne mogu se lepote upoznati nove
Ako već ne žive prirodno u tebi,
Tvoje oko prepoznaje slike koje love
Zagrljaje duše što propustio ih ne bi.
