“Moja genijalna prijateljica” je knjiga koju su, čini mi se već svi pročitali, ali meni je tek sada došla na red. Pročitala sam je skoro u dahu. Veoma je pitko napisana, pa se teško ispušta iz ruku.
Interesantno da iza napuljske tetralogije stoji ime Elene Ferante, koje je pseudonim i ne zna se pravi identitet autora. Iako jedna od najznačajnijih savremenih italijanskih književnica, ne želi da se pojavljuje u javnosti, da promoviše svoje knjige i prima nagrade. Kaže da jednom kad je napisano, delu autor više nije potreban, već ono govori samo za sebe. Kaže i da se njen identitet može pronaći u njenom pisanju. Ja sam u redovima romana pokušavala da naslutim ličnost pisca i tražila uzroke želje za ostankom u senci. Tako mi je knjiga još za nijansu bila poželjnija za čitanje.
Moja genijalna prijateljica – prva knjiga
Radnja se odvija u siromašnom predgradju Napulja, pedesetih godina prošlog veka. Narator je Elena Greko, žena u zrelim godinama, koja se priseća svoje drugarice Lile Čerulo u trenutku kada ona nestaje iz Napulja, bez traga i glasa i sin pokušava da je pronadje. Elena je ljuta na Lilu i vraća se u detinjstvo od najranijih dana njihovog prijateljstva, opisujući ga na iskren i ogoljen način.
Priseća se jako inteligentne ali svojeglave, drske i buntovne Lile, koja joj je bila u mnogo navrata jako bliska ali i potpuno daleka. Elena svoju prijateljicu želi da zadivi, ona je centralna figura u njenom odrastanju. Dva potpuno suprotna karaktera i energije privučeni su u snažno prijateljstvo koje je, ipak, često nedorečeno i specifično.
Odrastajući u velikom siromaštvu devojčicama je mnogo toga nedostajalo, pa je i školovanje bilo skupo i često neopravdani trošak. Sticajem okolnosti Elena je ostala u školskoj klupi i davala svoj maksimum, a Lila svoj izuzetan potencijal morala je neko vreme sama da hrani pozajmljujući knjige iz biblioteke, krišom učeći. Veoma inteligentna i talentovana za knjigu, ipak je postepeno digla ruke od ljubavi za znanjem, bar kako Elena o tome govori, i koristila novonastalu prednost, svoju lepotu. Dugo je bila sitna, mršava i neugledna devojčica, ali je nekako iznenada porasla u pravu lepoticu, u koju su se lako zaljubljivali.
Junakinje su od malena maštale kako će se jednog dana obogatiti pišući roman, zatim je Lila imala viziju za obućarsku radnju svog oca i brata, crtala modele cipela, nije se zadovoljavala ambijentom u kome je živela, ni mentalnim ni materijalnim. Želela je da uspe. Ipak dugo sputavana od porodice, u ambicijama i školskim i preduzetničkim, na kraju je na raspolaganju imala samo lepotu, da je izbavi, da je spase od bede i siromaštva.
Put od igranja sa lutkama, zajedničkih nestašluka, ali i učenja, dokazivanja u školi, maštanja, do prvih ljubavi, odnosa sa roditeljima i sredinom u kojoj žive, prelazile su osnažene podrškom koju su jedna od druge imale. Ipak to nije savršeno prijateljstvo, bilo je medju njima rivalstva, često su bile i daleke jedna drugoj, nedokučive. Ali kada je potrebno, poslednji oslonac i radost prisustva.
Ovo je topla, ženska knjiga koja vraća u detinjstvo i naša druženja u najmladjim i tinejdžerskim danima. Pružiće vam razonodu, ali ima potencijal za razna preispitivanja, medju kojima i definicije prijateljstva, koja može a i ne mora biti fleksibilna.
Jako lepa priča, pogodna za čitanje na plaži, ali i u svakoj drugoj situaciji. Topla preporuka.
Priča o novom prezimenu – druga knjiga
Druga knjiga prati život Elene i Lile u periodu od njihove 16. do 23. godine.
Rivalitet se nastavlja i čak pojačava takmičenje izmedju dve prijateljice. Podjednako su nesigurne i zavidne jedna na drugu, na ono što im nedostaje, a ova druga poseduje. Lila ima muža, bogatstvo, lepotu, a Elena obrazovanje, uspeh u školi, neku vrstu dobrote koju Lila ne poseduje. U pojedinim trenucima medju njima ima topline i bliskosti, ali ljubomora, čak i mržnja vrlo lako buknu. Imaju jako lomljiv odnos koji ih snažno sastavlja i rastavlja.
Knjiga se bavi Lilinim bračnim životom u kome ima svega, njenih hirova, nezadovoljstva, raskalašnosti i novca, prezira, batina. Govori i o mešanju porodice, mešanju sredine, vodjenju posla čiji opstanak zavisi od novca i dobre volje kamorista, zelenaša, najbogatije porodice Solara, čemu se ona na svoj način suprotstavlja. Udvaranje, zaljubljivanje, prevare, vanbračna deca, odlasci, vraćanje na staro, suočavanje sa svojom nesrećom, bežanje od nje, sve je prisutno. Lila donosi hrabre odluke, prkosi svima, ne osvrće se na ono što se od nje očekuje, ne plaši se osude, prezira, batina. Ona je epicentar svih dešavanja i njeno ponašanje se reflektuje na živote celog rejona.
Put od siromaštva do bogatstva, i ponovo do bede, kao i od ljubavi do njenog gubitka, brzo se prelazi. Pitanje je šta je pravo bogatstvo, i kako se nositi sa njegovim gubitkom. Iskustvo siromaštva na način da nema novca koji bi mogao da ga izbriše možda je samo zaslužena kazna. Kazna zbog upadanja u zamku, iako akter ne želi da snosi krivicu, kaže da krivica leži u želji.
Elenin život je pod jakim uticajem Lilinog magnetizma, ali uspeva da se od nje distancira i vodi svoje bitke. Posvećena učenju, sticanju diplome, iako večito nesigurna u svoje kvalitete, i iznenadjena rezultatima koje postiže, grabi ka izbavljenju iz rejona, iz Napulja, iz sredine koja joj nameće život koji ne želi da živi. Svojim radom nenametljivo se izdiže iznad prizemnih očekivanja porodice, ali i celog rejona. Prve ljubavi i razočaranja sa kojima se nosi na svoj način, neočekivan, snažno je oblikuju i usmeravaju. Podjednako kao i Lila.
Dvoje najvažnijih ljudi u njenom životu doneće joj puno radosti. Ali život nije jednostavan, priredjuje joj preokret koji je za nju šokantan.
Provokacije neželjenim dogadjajima Elena rešava povlačenjem u mir neprestanog učenja, dobrih ocena. Ume da potiskuje svoja osećanja, osmehuje se i kada joj nije do toga, zato što čezne za pohvalama, uspesima, želi da se dopadne drugima.
Okovana je strahom od nepoznatog, od svih novih situacija sa kojima nije znala kako bi se nosila, ali uz rastuće osećanje slobode koje je nosi napred.
Silazna i uzlazna putanja dve prijateljice ukrštaju se povremeno privučene željom da jedna drugu ne izgube.
Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju – treća knjiga
Elena Ferante kroz ovu knjigu opisuje Napulj u svoj svojoj prljavštini. Bavi se teškim životom radničke klase, ponižavajućim uslovima za rad, bedom sa kojom se radnici nose, primorani da pristaju na minimalac, na seksualno uznemiravanje, uz konstantne ucene.
“Tako stoje stvari u fabrici u kojoj ja radim. Sindikat u nju nikad nije ušao, a radici nisu ništa više od bednih ljudi pod ucenom, koji žive po gazdinom zakonu koji glasi: ja te plaćam, što znači da te posedujem, tebe i tvoj život, tvoju porodicu i sve što te okružuje, i ako ne budeš radio šta ti ja kažem, ima da te uništim.“
Opisuje ulične obračune izmedju fašista i komunista, surovo batinanje palicama, lancima, šipkama, katancima.
“Ne zna on ništa o tučama: nikada ne skidaj pogled sa protivnika, u rejonu nije postojao razgovor, eventualno urlici, iskolačenih očiju, kako bi se protivniku ulio strah. Pravilo je glasilo: napadaj prvi, nanesi što veću štetu, ne zaustavljaj se, na drugima je da te zaustave, ukoliko su u stanju.“
Politička borba, ulična borba, borba za slobode, feminizam, vreme kada se sve menja. Ferante suprotstavlja silu koja izaziva divljenje, baziranu na kulturi i obrazovanju, sa silom “koja se zasniva na potčinjavanju drugih, na nekažnjenom zločinstvu, na izvrdavanju zakona sa osmehom na licu, na razmetljivom rasipanju”, čije su oličenje braća Solara.
Elena i Lila vode svaka svoj život. Ipak kad je najteže neophodne su jedna drugoj kao slamka spasa. Kada iscrpe ono što im je potrebno i stanu na noge, udaljavaju se, odnos im se vraća na hladne dimenzije i nastavljaju u svom ritmu ne osvrćući se na ovu drugu. Rivalitet je prisutan, i sve pomešane emocije, od divljenja, inspiracije, veličanja do ljubomore, mržnje, želje da se pobedi u nekom samo njima svojstvenom takmičenju koje od detinjstva ne jenjava, a sada su zagazile u tridesete godine.
Lila se po prvi put prepušta Eleni da je vodi, ustupa joj svoju ulogu, kada shvata da joj nije dobro, da joj je zdravlje ugroženo i ne može dalje bez pomoći. Elena joj pruža sve što može, predaje se toj ulozi negovateljice, zaštitnice. Drago joj je da vidi Lilinu ranjivu stranu do koje se teško dopire.
Slika koju je Elena o sebi izgradila je veličanstvena. Vinula se iz rejona jako visoko, zasenjujući svoje sugradjane. Potekla iz velike bede, iz neobrazovane sredine, korak po korak ostavila je dijalekt iza sebe, svojim radom, disciplinom postala je žena sa poznatim imenom. Intelektualka koja objavljuje knjige i članke u novinama, zaradjuje dobro od svog književnog umeća, supruga koja nosi prezime ugledne porodice, majka. Živi u Firenci, Napulja se oslobodila. Elena je uspela, takvom se uspehu nadala. Ipak, daleko je od srećnog i ispunjenog života. Ta garancija joj je izmakla.
Niko ne zna kako se ona nosi sa brakom, trudnoćama, majčinstvom, kako sa teretom književnog uspeha, velikim pritiskom da dalje stvara, kako sa neuspesima. Elena priča svoju priču bez zadrške, ne predstavljajući se u lepšem svetlu, već krajnje iskreno govori o zamkama braka, o želji, nesigurnostima, dilemama. Nezadovoljna ulogom supruge, majke, osećala se osudjenom da će do kraja života obavljati iste monotone kućne i bračne obaveze. Ne plaši se da sve ostavi, zarad osećanja koja je ne napuštaju od detinjstva. Ta osećanja ničim nisu uspela da budu zasenjena.
Da li je brak zatočeništvo ili neophodnost koja nije u stanju da nas zarobi, da stane na put našim željama?
Da li je rastrzanost izmedju bola koji se drugima nanosi i sopstvenih želja, put ka pronalaženju izlaza?
Priča o izgubljenoj devojčici – četvrta knjiga
Poslednja knjiga Napuljske tetralogije nas polako dovodi do starosti dve drugarice čije druženje pratimo od njihovog detinjstva.
Elena je poznata književnica koja uporno gradi svoju karijeru, Lila je uspešna preduzetnica, uvek spremna da uči nešto novo, ali i da se potpuno odrekne svih ambicija, odbacujući svoje talente kao nevažne.
Elena je putovala po svetu, i imala stalnu potrebu da rodni grad zauvek napusti. Lila se nikada nije vozila vozom, nije sela u avion, nije napustila Napulj i ambijent u kome je odrasla, ostavši mu nepokolebljivo odana.
Čini se da njihovim razlikama nema kraja.
U naletima je opisano prijateljstvo u svoj svojoj punoći, nesebičnosti i lojalnosti, ali ima puno i prezira, zavisti i drugih niskih emocija u njihovom odnosu.
Elena priča svoju ljubavnu priču, sa muškarcem koga voli celog života, iz najmladjih dana, o odlukama koje donosi zbog ljubavi i kada je trenutak da stavi tačku na taj odnos. Istovremeno živi srećnim i nesrećnim životom, rastrzana izmedju obaveza i želja, izmedju uloga koje je birala i koje su nju izabrale. Bori se da u svakodnevnom životu samohrane majke, i obavezama koje uz to idu, pronadje mir i prostor za svoj stvaralački, kreativni posao, od koga žive i koji joj pored finansijske sigurnosti donosi i priznanje, uvažavanje i put u viši društveni stalež kome je oduvek težila.
Elena ima stalnu želju da zarad sopstvenog spasa, napusti zauvek Napulj, jer je u njemu teško opstati, teško pronaći mir.
Opirala se povratku u rodni grad, nije želela ponovo da utone u taj mentalitet, jer bi to bio dokaz da je dotakla samo dno. Nije želela da sluša svadje iz tudjih stanova, da bude okružena krvnim osvetama, neprijateljstvima medju komšijama, uličnim tučama, ratovima dečačkih bandi. Svega toga se plašila, ali je dobijala inspiraciju da se u svetu gde je borba pesnicama i oružjem uobičajena, bori na svoj način, rečima.
Koliko god želela da ode, da pobegne od Lile i Napulja ona im se uporno vraća. Lila je posedovala neverovatnu energiju koja joj je pomagala da misli, stimulišući joj um. Napulj je nudio raskošni materijal za njene knjige, koji na drugim mestima nije pronalazila. Dovoljni razlozi da se vrati.
Usled velike tragedije Lila se suočava sa bolom sa kojim je nemoguće izboriti se. Kako bi se nekako nosila sa životom okreće se proučavanju svog grada, njegove istorije i arhitekture, tumarajući ulicama tražeći novi predmet istraživanja. Tu novu aktivnost njene prijateljice Elena vidi kao neku vrstu pretnje, misleći da Lila piše knjigu o Napulju, monumentalno delo koje će zaseniti sve njene knjige. Iščekuje ga sa dozom strepnje i radosti, ali se i plaši sopstvenog poraza. Elenina nesigurnost i inferiornost u odnosu na Lilu nikada nije u potpunosti iščezla. Ambivalentnost njihovog odnosa je konstantna.
Pored Napulja koji je kroz istoriju bio vredan divljenja kao velika luka, sa svojim morem, brodovima, zamkovima, parkovima, vrtovima, zgradama, visokim crnim Vezuvom i njegovim plamenovima, vidimo i njegovu neefikasnost, korupciju, fizičku i moralnu bedu.
“U čitavom Napulju nije se mogla naći jedna jedina institucija, koja je, osim pompeznog naziva i velikog broja zaposlenih, zaista funkcionisala kako treba. Nije tu bilo nikakvog reda, samo razuzdana i nezadrživa gomila galamdžija, mangupa i prosjaka po ulicama krcatim prodavcima mešovite robe. Ah, na čitavom svetu nema grada koji diže toliku buku i graju kao Napulj.”
Odlična knjiga za upoznavanje Napulja, političkih previranja u Italiji, borbe žena za opstanak i sticanje ugleda, traženje svog mesta u poslovnim i porodičnim odnosima. Pre svega ispiti kroz koje prolazi jedno dugo prijateljstvo, poluge na kojima počiva.
Iako sam sve vreme čitanja provela u pravom uživanju, nadala sam se efektnijem završetku ovog dugačkog pripovedanja. U svakom slučaju topla preporuka.
