Budimpešta u sopstvenoj režiji

Postoje putovanja koja se planiraju, ali i ona koja iskrsnu. Povodom mog rodjendana dopala mi se ideja da se nas dvoje brzo organizujemo i negde otputujemo. Izbor je pao na Budimpeštu, zato što je metropola koja je blizu, a mi je još nikako nismo posetili.

Na Bookingu smo našli smeštaj koji se nalazi na 10 minuta od Vaci ulice. Besprekorno čisto i opremljeno da zadovolji sve potrebe, sa besplatnim parkingom u dvorištu koji nam je, pored wifi-ja, najvažniji kriterijum pri odabiru hotela ili apartmana. Naš boravak trajao je tri noći.

Kada smo predveče stigli u Peštu, smestili se i osvežili, otišli smo da prošetamo po našem kraju, osmotrimo i orjentišemo se gde se nalazimo. Malo po malo, došli smo do centra Pešte, odn. do Vaci ulice. Ona je jedno od glavnih šetališta i zona šopinga, puna butika, kafića, restorana, suvenirnica. Mislili smo da ćemo se ponovo tu vratiti po danu, i malo se i zabaviti, ali osim ove šetnje prve večeri, nije bilo prilike za zbližavanje sa Vaci čarima:-)

Velika sinagoga

Drugog dana kreće naše traganje za znamenitostima Pešte. Bili smo rešeni da centar grada upoznamo na nogama, šetajući. Nalazili smo se u blizini jevrejske četvrti, pa smo stoga prvo došli do najistaknutijeg i najvažnijeg obeležja mnogobrojne jevrejske zajednice, Sinagoge. Ona je posle one u Nju Jorku najveća na svetu, sa kapacitetom od 3000 vernika. Spoljašnjost joj je zaista lepa, ali redovi ispred ulaza su nam bili pokazatelj da je to sve što ćemo od nje i videti.

Bazilika Sv. Stefana

Nakon toga odlazimo do Bazilike Sv. Stefana, koja je najveća crkva u Budimpešti – u njoj može da se smesti 8500 ljudi. Posvećena je madjarskom kralju i osnivaču zemlje. Njena gradnja je trajala 50 godina, čak duže od izgradnje Parlamenta, i konačno otvorena 1906. godine. Kupola ove bazilike je visoka kao i Parlament, a po važećim zakonima ne smeju se graditi gradjevine veće visine. Ulaz je slobodan, osim ukoliko želite da se popnete do vidikovca iz kupole.

Mi smo se divili lepoti ove prelepe gradjevine, ali samo spolja.  

Nastavili smo šetnju okolnim kaldrmisanim ulicama, punim kafića i restorana, sve više se približavajući Parlamentu.

Zastali smo kraj Spomenika Imre Nadja, nekadašnjeg premijera Madjarske koji je tragično nastradao 1958. godine, nakon što se zamerio Sovjetima svojom borbom za demokratski socijalizam.

Parlament

Potom dolazimo do ponosa nacije – čuvenog Parlamenta, drugog po veličini u Evropi, odmah posle onog u Bukureštu.

Izgradnja ove raskošne zgrade vezuje se za hiljadugodišnjicu dolaska Madjara na ovo područje, i trajala je 17 godina, od 1885 – 1902. godine. Njena visina od 96m ista je kao kod bazilike sv. Stefana. Ukrašena je sa 40 kg zlata, 90 figura poznatih istorijskih ličnosti, dok se u unutrašnjosti zgrade nalaze još 162 statue. Parlament ima 27 ulaza i blizu 700 prostorija rasporedjenih na 4 sprata. Kroz hodnike se prostiru crveni tepisi ukupne dužine blizu 3 km.

Postoje organizovane ture na više jezika u trajanju od oko 45 minuta.

Nekoliko koraka dalje nailazimo na Sedeći spomenik Atile Jozefa, madjarskog pesnika čiji rodjendan se obeležava kao Nacionalni dan madjarske poezije.

Izmedju zgrade Parlamenta i Dunava, pruža se šetalište kojim se stiže do mosta koji vodi do Margitinog ostrva.

Margitino ostrvo

Pored Margitinog mosta, na severnoj strani ostrvo je povezano sa obalama preko Arpadovog mosta. Do njega je moguće doći i brodom, ali mi smo se opredelili za šetačku turu.

Krenuli smo kroz ovo veliko igralište za uživanje u prirodi, u sportskim aktivnostima, šetnji, pikniku na travi, ….

Na njemu se nalaze i najveći otvoreni bazeni u gradu, teniski tereni, atletska staza oko ostrva dužine preko 5 km … raj za sportiste i rekreativce, ali i turiste i sve koji žele da uživaju u ovoj oazi mira i lepote.

Mi nismo dobro procenili veličinu ostrva, krenuvši u obilazak peške.

Velika greška.

Ostrvo je dugačko 2,5 km, a široko 500 m, i naravno da ga je moguće prepešačiti, ali kako to nije jedini deo grada koji smo obilazili toga dana, ipak smo posustali.  Prešli smo više od njegove polovine i shvatili da moramo da se otrgnemo sili koja nas je vukla sve dalje, kako bismo imali snage da se vratimo odakle smo tog jutra i krenuli. Bilo je previše pešačenja, ali i već kasno da iznajmimo neko prevozno sredstvo.

Moja preporuka je da se vozićem provezete po ostrvu, jer ima dosta toga da se vidi.

Šta je najviše ostavilo utisak na nas?

Najpre odmor i meditativno opuštanje na klupama pored muzičke fontane. Nije nam se odlazilo sa ovog mesta, dok nismo shvatili da smo preterali.

Zatim, šetnja po parku.

Prelepo dečje igralište koje vraća u detinjstvo. Kada sam ga ugledala bilo mi je žao što naš mladji sin nije tu sa nama, da se ispentra i istraži ceo teren u svoje i moje ime.

Ja sam se, ipak, malo prepustila…

Energija oko platana iz 1824. godine,  koja je posebna, i naravno uslikana. A da li je i vi naslućujete?

Iako sam želela, nismo stigli da obidjemo mini zoo vrt, japanski vrt, još jednu fontanu na drugom kraju ostrva… Ipak, tešim se da je ovo za prvi boravak dovoljno. 

Po povratku ka gradu, svratili smo do WestEnd City Centra, ali nam na kraju i nije bilo do šopinga. Sam TC nam se nije dopao, mada je jako posećen.

Za kraj dana ostavili smo uživanje u tradicionalnoj madjarskoj kuhinji, pre svega u gulašu i paprikašu, dosta začinjenim, pikantnim. I naravno, uz pivo.

A onda odmor, konačno, koji smo jedva dočekali.

Poučeni iskustvom i bolovima u nogama i ledjima od prethodnog dana, sutradan smo posle doručka kupili kartu za Hop-On Hop-Off bus, seli i vozili se dugo, dugo. Razgledali smo Peštu i kada smo prešli na budimsku stranu na Trgu Adama Klarka izašli iz busa koji dalje nije vozio.

Lančani most

Ovde smo se malo zadržali da razgledamo čuveni Lančani most, najstariji i najpoznatiji od ukupno 9 mostova u Budimpešti. Posle sedam godina gradnje, otvoren je 1849. godine i podstakao ujedinjenje Budima i Pešte, do kojeg je došlo 1873. godine.

Prešli smo u vozić koji vozi do 6 značajnih, zaista bajkovitih, turističkih atrakcija, za 7e.

Prva stanica nam je bio, naravno, Budimski dvorac. 

Budimski dvorac

Sagradjen je u 13. veku i predstavljao je dvorski kompleks madjarskih kraljeva. Do njega se može doći stepenicama, žičarom ili turističkim mini busom koji je bio naš izbor. 

Smena straže

U njemu se danas nalazi Istorijski muzej i Madjarska nacionalna galerija u kojoj je aktuelna bila izložba Fride Kalo, kao i Madjarska nacionalna biblioteka, najveća biblioteka u Madjarskoj. 

Odavde je pravo uživanje u pogledu na Parlament.

Nakon kraćeg zadržavanja, zbog gužve, čekamo mini bus za sledeću tačku razgledanja, a to je Ribarski bastion. 

Ribarski bastion

Kada smo do njega došli, osećaj je bio kao da smo kročili u neku Diznijevu bajku. Sedam kula ove prelepe terase simbolizuju 7 madjarskih plemena koja su 896. godine osnovala zemlju. Izgradjen je u periodu 1895-1902. godine i dizajniran kao prelepa terasa sa još lepšim panoramskim pogledom, povećavajući lepotu Crkve svetog Matije.

U dvorištu se nalazi Statua sv. Stefana, prvog Madjarskog kralja (1000-1038.).

Naziv ribarski potiče od riblje pijace koja se tokom srednjeg veka nalazila na tom području, kao i Ribarskog grada koji se prostirao u podnožju zidina. Ulaz je slobodan u bilo koje doba dana, osim na gornjoj terasi, mada nema potrebe da se traga za lepšim pogledom od ovog. 

E onda izlazimo iz bajke, ponovo sedamo u mini bus i uživamo u vožnji i pogledu dok se vraćamo do Lančanog mosta i trga sa koga smo krenuli. 

Gelert brdo

Hop-On Hop-Off busom stižemo na Gelert brdo, još jedan vidikovac sa kog se pruža prelep pogled na ceo Budim i Peštu i Dunav koji ih spaja. Tim povodom niko ne propušta priliku da napravi dobru fotografiju.

Gelert je bio italijanski biskup koga su pagani ubili na ovom brdu 1046. godine, zato što je Madjare od pagana preobratio u hrišćane. Njegova statua nalazi se u podnožju brda, ali je mi nismo posetili.

Do brda vas donekle vozi bus, a onda sledi malo protezanje nogu.

Uz put ima dosta kioska na kojima se možete okrepiti za dalji put, kupiti suvenire, ali i razonoditi.

Na vhu je Statua slobode, spomenik u vidu ženske figure koja visoko drži podignutu granu palme, sagradjen u znak sećanja na sve poginule tokom oslobadjanja Madjarske 1945. godine. Statua se vidi iz svih delova grada. 

Iza spomenika se nalazi Citadela – stara budimska tvrdjava koja je smeštena na najvišoj tački Gelert brda. Izgradjena je posle revolucije 1848-49. godine od strane Habsburgovaca u znak pretnje buntovnim Madjarima. 

Nakon obilaska najznačajnijih budimskih znamenitosti, ponovo smo se vratili na peštansku stranu i zaputili na drugi kraj grada, ka Trgu heroja.

Trg heroja

Na ovom trgu nalaze se statue vodja sedam plemena koja su osnovala Madjarsku, kao i drugih istaknutih istorijskih ličnosti.  Na vrhu Milenijumskog spomenika visokog 36m nalazi se krilati kip arhandjela Gabrijela, koji u jednoj ruci drži svetu madjarsku krunu, a u drugoj dupli apostolski krst. Ovaj trg je izgradjen povodom proslave hiljadugodišnjice države 1896. godine, ali je završen tek 1929. godine, kada je i dobio ime.

Sa leve strane ovog trga nalazi se Muzej lepih umetnosti, a sa desne Muzej savremene umetnosti.

Dvorac Vajdahunyad

Nakon kratkog zadržavanja na ovom trgu žurili smo ka Gradskom parku koji se nalazi iza njega, kako bismo videli i Dvorac Vajdahunyad, dok ne padne mrak. On je danas pretvoren u Muzej poljoprivrede i okružen je jezerom na kome mnogi uživaju vozeći pedaline.  Zimi ono postaje klizalište, koje je jedno od najstarijih i najvećih na otvorenom u Evropi i prava je atrakcija. Posmatrajući ovaj prizor u meni je odmah proradila mašta i poželela sam da ponovo dodjem u zimskim danima, obujem klizaljke i prepustim se ledu. 

Sam dvorac je bio najpre privremeno napravljen od kartona za potrebe proslave milenijumske svećanosti 1896. godine, i to po ugledu na istoimeni u Transilvaniji, da bi potom, zbog velike popularnosti, nastao pravi dvorac 1904. godine.

U dvorištu se nalazi Statua Anonimusa, srednjovekovnog madjarskog hroničara koji je napisao ranu istoriju Madjara. Postoji verovanje da treba da dodirnete njegovu olovku kako biste bili kreativniji u pisanju. 

U parku je smešten i zoološki vrt, ali za njega zaista nismo imali ni snage, ni vremena. 

Avenija Andraši

Rešili smo da prepešačimo Aveniju Andraši dugu 2,5km koja je zaista lepa i kažu uporediva sa pariskim Jelisejskim poljima.

Tu se nalazi i srpska, ali i još neke ambasade. Uz put nailazimo na Kuću terora, muzej posvećen obeležjima i žrtvama nacizma, fašizma i komunizma. 

U ovoj ulici nalazi se i zgrada opere, ali nažalost zbog renoviranja njena fasada je bila  zaklonjena, pa nismo uspeli da je vidimo. 

Ono što je takodje karakteristično za ovu ulicu jeste da je ona čuvena šoping zona najglamuroznijih markiranih radnji, što naravno nije za svačiji džep, ali je interesantno za videti.

Na kraju, spuštajući se niz ulicu, već nas je uhvatio mrak, koji je istakao izmedju ostalog i panoramski točak, tzv. Budapes Eye, koji nas je mamio na vožnju.

Ipak, glad nas je odvela u simpatičan italijanski restoran, inspirativnog enterijera i ukusne hrane. 

I privedosmo još jedan, sunčani oktobarski dan u Budimpešti, kraju. 

Sutradan, usputna poseta Arena Plaza tržnom centru, i povratak kući.

Sumirajući utiske shvatili smo da smo napravili grešku u proceni vremena potrebnog da se sve vidi i doživi. Nažalost, produženi vikend nije za to dovoljan. 

Budimpešta ima još mnogo toga da pruži, već pravimo nove planove.